Mala škola za vinoljupce: Sve što niste znali o vinskim bocama

Zvuk čepa koji napušta grlić boce je zvuk koji otvara vrata uživanja. Ali, dok se divimo boji u čaši i analiziramo note vina na nepcima, često zaboravljamo na „tihog čuvara“ našeg omiljenog pića – samu bocu. Ovo je mala priča o vinskim bocama. One nisu samo ambalaža; one su inženjersko čudo, istorijski artefakt i vizuelni identitet vinske regije. Kao neko ko je proveo decenije obilazeći podrume pos Sbiji, ali i šire, reći ću vam: boca o vinu govori podjednako glasno kao i sama etiketa.

Od kozje kože do kristalnog sjaja: Kratka istorija

Put vinske boce bio je dug i trnovit. U antičko doba, vino se čuvalo u amforama ili mešinama od životinjske kože. Iako su Rimljani poznavali veštinu duvanja stakla, ono je bilo previše krhko i skupo za masovnu upotrebu. Preokret se dogodio u 17. veku u Engleskoj, kada je ser Kenelm Digbi, pirat i pronalazač, usavršio peći na ugalj koje su proizvodile deblje i čvršće staklo.

Prve boce su bile niske i zdepaste, oblikom nalik na crni luk, jer su služile samo za prenos vina iz bureta do stola. Tek kada je otkriveno da vino može da „stari“ i da mu je potreban horizontalni položaj kako bi čep ostao vlažan, boce su poprimile današnji izduženi, cilindrični oblik.

Zašto je dno udubljeno i zašto su boce tamne?

Mnogi veruju u mit da što je udubljenje na dnu boce (poznato kao punt) dublje, to je vino kvalitetnije. Istina je prozaičnija. U prošlosti, dok su se boce duvale ručno, udubljenje je osiguravalo stabilnost boce i sakupljalo sediment (talog) na obodu, sprečavajući da on završi u čaši. Danas ono služi i za lakše držanje prilikom sipanja i bolju distribuciju pritiska kod penušavih vina.

Što se tiče boja, tamnozelena i braon nisu tu zbog estetike. One deluju kao „sunčane naočare“ za vino, štiteći ga od UV zračenja koje može izazvati oksidaciju i neprijatne mirise. Zato se svetla, prozirna stakla koriste uglavnom za rose i bela vina koja su namenjena brzoj potrošnji.

Biblijska imena i gigantske zapremine

Standardna boca od 0,75 l (buteljka) je univerzalna, ali svet vina voli grandioznost. Zanimljivo je da veće boce nose imena biblijskih kraljeva, tradicija koja je potekla iz Šampanje. Razlog? Velike zapremine su se smatrale dostojnim kraljeva.

Evo vodiča kroz „vinsku hijerarhiju“:

• Magnum (1,5 l): Dvostruka standardna boca. Među somelijerima važi za idealnu zapreminu jer vino u njoj sporije i plemenitije stari.

• Jeroboam (3 l): Nazvana po prvom kralju severnog Izraela. Ekstremno popularna na proslavama.

• Rehoboam (4,5 l): Sin kralja Solomona. Danas se retko viđa, osim u Šampanji.

• Methuselah (6 l): Nazvana po najstarijem čoveku iz Biblije (srpski: Metuzalem). Logično, jer vino u ovoj boci može trajati decenijama.

• Salmanazar (9 l): Zapremina od čak 12 standardnih boca.

• Balthazar (12 l): Ime jednog od tri biblijska mudraca.

• Nebuchadnezzar (15 l): Moćni vavilonski kralj (srpski: Nabukodonosor). Ova boca teži oko 38 kilograma kada je puna!

Vinski kurioziteti: Najstarija i najveća

Ako ste se pitali gde se nalazi najstarija neotvorena boca vina na svetu, odgovor je u Nemačkoj. „Speyer wine bottle“ datira iz 325. godine nove ere i pronađena je u rimskom grobu. Tečnost u njoj više ne liči na vino (mastan sloj maslinovog ulja ju je sačuvao od vazduha), ali je fascinantno da je staklo preživelo skoro 1700 godina.

S druge strane, svetski rekorder u veličini je boca pod nazivom „The Intimidator“. Visoka je preko 4 metra i sadrži 1.590 litara vina. Ipak, za prosečnog ljubitelja vina u Srbiji, najvažnija „rekordna“ boca je ona koju podeli sa dragim ljudima uz dobru hranu.

Savet za kupovinu: Oblik boce kao putokaz

Iako propisi u Srbiji ne uslovljavaju oblik boce, tradicija je i dalje zakon.

1. Bordoška boca (visoka ramena): Koristi se za vina sa više taloga (Cabernet, Merlot), jer ramena zadržavaju sediment.

2. Burgundska boca (kosa ramena): Rezervisana za nežnija vina poput Pinot Noir-a ili Chardonnay-a.

3. Alzaška frula (izdužena): Najčešće krije aromatična bela vina poput Tamjanike ili Rizlinga.

Sledeći put kada birate vino, obratite pažnju na njegovu „kuću“. Ona vam možda neće reći tačan procenat alkohola, ali će vam ispričati priču o istoriji, geografiji i poštovanju prema tradiciji.

Živeli!