Mala škola za vinoljupce – šta nam sve otkriva boja vina

Mnogi ljubitelji vina najpre obrate pažnju na etiketu, sortu grožđa ili cenu boce. Ipak, iskusni vinari i somelijeri često će prvo pogledati važnu stavku – kakva je boja vina. Dovoljan je jedan pogled kroz čašu da se otkrije čitav niz informacija: starost vina, način proizvodnje, sorta, pa čak i moguće mane ili zdravstveno stanje vina.

Boja je prvi susret sa vinom i često predstavlja uvod u ono što ćemo kasnije osetiti mirisom i ukusom. Zato se u svetu vina kaže da degustacija počinje očima.

Zašto vino uopšte ima boju?

Boja vina potiče prvenstveno iz pokožice grožđa. U njoj se nalaze prirodni pigmenti poznati kao antocijani, koji crvenim i plavim sortama daju karakteristične nijanse. Tokom proizvodnje, dužina kontakta soka sa pokožicom određuje koliko će boje preći u vino.

Zanimljivo je da većina crvenih sorti ima gotovo bezbojan sok. Crveno vino nastaje zato što se fermentacija odvija zajedno sa pokožicom. Kod belih vina pokožica se brzo odvaja, pa vino ostaje svetlo. Ružičasta vina, odnosno roze vina, nastaju kratkim kontaktom soka i pokožice crvenog grožđa.

Kako pravilno posmatrati boju vina?

Profesionalci čašu blago naginju iznad bele podloge ili stolnjaka. Na taj način lakše se uočavaju nijanse i intenzitet boje.

Prilikom posmatranja obraća se pažnja na:

• intenzitet boje;
• nijansu;
• bistrinu;
• gustinu;
• odsjaj i refleksiju svetlosti.

Već nakon nekoliko sekundi moguće je steći prve utiske o vinu koje se nalazi u čaši.

Šta nam govori boja belog vina?

Kod belih vina spektar boja kreće se od gotovo bezbojne nijanse do duboke zlatne i ćilibarske boje.

Zelenkasto-žuta

Ova nijansa najčešće ukazuje na veoma mlado vino. Takva vina obično imaju izraženu svežinu, više kiseline i voćne arome. Često se sreće kod mladih Sauvignon Blanca, Rajnskog rizlinga ili Tamjanike.

Slamnato-žuta

Najčešća boja kvalitetnih mladih i srednje starih belih vina. Ona ukazuje na dobar balans između svežine i razvijenih aroma.

Zlatno-žuta

Dublja zlatna nijansa obično govori da je vino odležavalo duže ili je sazrevalo u hrastovim buradima. Takva vina često razvijaju arome meda, suvog voća, vanile i začina.

Ćilibarska boja

Može ukazivati na veoma stara vina ili na takozvana narandžasta vina (orange wines), koja se proizvode fermentacijom belog grožđa zajedno sa pokožicom. Ova vina poslednjih godina doživljavaju veliku popularnost među ljubiteljima autentičnih stilova.

Šta nam govori boja crvenog vina?

Kod crvenih vina boja često otkriva starost bolje nego etiketa.

Ljubičasta i purpurna

Karakteristična je za veoma mlada vina. Ukazuje na izražene voćne arome i snažne tanine. Mlada vina od Prokupca, Cabernet Sauvignona ili Merlota često pokazuju ovakve tonove.

Rubin crvena

Smatra se idealnom bojom mnogih kvalitetnih crvenih vina. Vino se nalazi u periodu pune zrelosti i harmonije.

Nar-crvena

Tokom odležavanja vino postepeno gubi intenzivnu ljubičastu nijansu i prelazi u boju zrelog nara. To je prirodan proces sazrevanja.

Ciglasto-crvena

Kada se uz ivicu čaše pojave ciglaste ili braonkaste nijanse, vino je najčešće već nekoliko godina sazrevalo. Kod nekih vrhunskih vina to predstavlja znak kvaliteta i složenosti.

Šta boja roze vina može da otkrije?

Roze vina imaju širok spektar nijansi:

• veoma bledo roze;
• boju lososa;
• svetlo crvenu;
• boju maline.

Bledoroze vina danas su posebno popularna jer se povezuju sa elegancijom i svežinom. Intenzivnije obojena roze vina često imaju izraženije voćne karakteristike i punije telo.

Bistrina vina – važna koliko i boja

Osim same nijanse, veoma je važna i bistrina vina.

Kvalitetno vino trebalo bi da bude jasno i sjajno. Zamućenost može biti potpuno prirodna kod nekih nefiltriranih vina, ali može ukazivati i na mikrobiološke probleme ili nepoželjne procese u boci.

Zato profesionalni degustatori uvek procenjuju boju i bistrinu zajedno.

Može li boja da otkrije mane vina?

U određenoj meri može.

Kod belih vina preterano tamna braonkasta nijansa može ukazivati na oksidaciju. Takvo vino često gubi svežinu i razvija note koje podsećaju na prezrele jabuke ili orahe.

Kod crvenih vina izraženo braon obojenje kod mladih primeraka može ukazivati na nepravilno skladištenje ili prerano starenje.

Naravno, konačan sud nikada se ne donosi samo na osnovu izgleda. Miris i ukus ostaju najvažniji pokazatelji kvaliteta.

Šta boja govori o srpskim vinima?

Srbija poseduje izuzetno zanimljiv sortiment koji pruža široku paletu boja. Tamjanika često pokazuje svetle zelenkasto-žute tonove u mladosti, dok zreliji primerci prelaze u zlatne nijanse. Prokupac daje vina rubin-crvene boje koja vremenom dobijaju elegantne ciglaste odsjaje.

U vinogorjima Aleksandrovačke župe, jednog od najpoznatijih vinskih područja Srbije, upravo se kroz boju često mogu prepoznati karakter i stil vina pre nego što se čaša približi nosu.

Vino prvo pijemo očima

Iako boja ne može da ispriča celu priču o vinu, ona predstavlja dragocen izvor informacija. Jedan pogled kroz čašu može otkriti mladost ili zrelost vina, način proizvodnje, pa čak i određene tehnološke postupke koje je vinar primenio.

Zato sledeći put, pre nego što otpijete prvi gutljaj, zastanite nekoliko sekundi i pažljivo pogledajte vino. Možda ćete se iznenaditi koliko toga može da vam kaže bez ijedne izgovorene reči.

U svetu vina oči često otkrivaju ono što će nepce tek potvrditi.