Mala škola za vinoljupce: Ampelos i kako je nastala vinova loza

Loza je u grčkoj mitologiji mnogo više od biljke. Ona je simbol života, uživanja, plodnosti, ali i sećanja. Jedna od najneobičnijih priča o njenom poreklu vezana je za Dionisa i Ampelosa, mladog satira čija je smrt, prema antičkom mitu, dovela do nastanka prve loze i prvog vina.

Kada danas govorimo o vinogradima, sortama grožđa, fermentaciji i vinu, teško je zamisliti koliko je duboko vinova loza ukorenjena u kulturi starog Mediterana. Za stare Grke vino nije bilo samo piće. Bilo je deo religije, gozbi, trgovine, medicine, svakodnevnog života i mitologije. U središtu tog sveta nalazio se Dionis, bog vina, vinove loze, veselja i pozorišta.

Ali jedna priča o nastanku loze ne počinje berbom, veseljem i čašom vina. Počinje ljubavlju i smrću.

Ko je bio Ampelos?

Ampelos, čije ime na starogrčkom znači vinova loza, bio je mladi satir i Dionisov miljenik. U antičkoj tradiciji pojavljuje se kao izuzetno lep mladić, blizak bogu vina. Njegova priča najpoznatija je zahvaljujući delu „Dionisijaka“ pesnika Nonosa iz Panopolja, kasnoantičkog grčkog epa posvećenog Dionisu.

Prema Nonosu, Ampelos i Dionis provodili su vreme zajedno, takmičili se i uživali u mladosti. Dionis je, međutim, znao da će se dogoditi tragedija. Ampelos je bio hrabar, ali i previše samouveren.

Upravo će ga ta samouverenost odvesti u smrt.

Antički izvori, međutim, nisu potpuno saglasni oko detalja. Kod Ovidija postoji drugačija verzija priče: Ampelos strada padajući sa drveta dok bere grožđe, a Dionis ga potom uzdiže među zvezde. Kod Nonosa je njegova smrt mnogo dramatičnija – povezana je sa bikom i mesečevom boginjom Selenom.

Bik, Selena i kobna Ampelosova drskost

Prema Nonosovoj verziji, Ampelos je jednog dana ugledao divljeg bika i odlučio da ga zajaha. U svojoj oholosti obraća se Seleni, boginji Meseca, hvaleći se time što sada ima i rogove i bika pod sobom.

Selena na njegovo hvalisanje ne reaguje blagonaklono. U priči šalje obada, odnosno insekta koji ubada i razdražuje životinju. Bik se razbesni, izbacuje Ampelosa iz sedla i na kraju ga ubada rogovima.

Mladi satir umire.

Dionis ostaje slomljen zbog gubitka svog voljenog prijatelja i saputnika. Ali u grčkoj mitologiji smrt često nije kraj priče. Bogovi, sudbina i priroda mogu mrtvom biću dati novi oblik.

Tako i Ampelos dobija drugi život.

Od Ampelosa nastaje vinova loza

U Nonosovoj „Dionisijaki“, Ampelos se pretvara u vinovu lozu. Dionis tada otkriva čudesnu biljku i njene plodove. Iz grožđa nastaje sok, a iz njega – vino.

Ovaj detalj je važan jer pokazuje koliko je antička kultura povezivala vinovu lozu, vino i samog Dionisa. Loza nije samo biljka koju je bog pronašao. Ona postaje njegov lični simbol, gotovo produžetak njegovog identiteta.

Priča o Ampelosu zato ima nešto mnogo dublje od običnog objašnjenja kako je nastalo vino. Ona govori o tome kako se gubitak pretvara u novi život, a smrt u plod koji će vekovima donositi radost ljudima.

Ipak, jedan detalj iz popularnih prepričavanja ovog mita treba uzeti sa rezervom.

Često se navodi da je prva loza nastala iz Ampelosove krvi pomešane sa Dionisovim suzama. To jeste upečatljiva poetska slika, ali takav opis nije ono što jasno nalazimo u Nonosovom osnovnom prikazu. U njemu je ključna sama preobrazba Ampelosa u lozu, a zatim Dionisovo otkrivanje vina.

Drugim rečima, krv i suze lepo funkcionišu kao moderna književna interpretacija, ali ih ne treba predstavljati kao doslovan detalj izvornog mita.

Ampelos i tajna reči „vinova loza“

Posebno je zanimljivo što ime Ampelos nije slučajno izabrano. Starogrčka reč ampelos znači upravo – vinova loza.

Iz tog istog grčkog korena potiče i savremeni termin ampelografija, naučna disciplina koja se bavi prepoznavanjem, opisivanjem i klasifikacijom sorti vinove loze.

Danas se ampelografija oslanja na osobine lista, lastara, grozda i bobice, ali i na savremene genetičke metode. Analiza DNK omogućava preciznije razlikovanje sorti i utvrđivanje njihovih međusobnih veza.

Zanimljivo je da je sam naziv „ampelografija“ mnogo mlađi od mita o Ampelosu. Termin se vezuje za delo nemačkog botaničara Filipa Jakoba Saksa iz 1661. godine, dok je savremena ampelografija kasnije razvijena kao sistematska disciplina za identifikaciju i opisivanje vinove loze.

Tako je ime mitskog mladića, staro više od jednog i po milenijuma u književnoj tradiciji, na neobičan način preživelo do savremene nauke o vinogradarstvu.

Ovidije nudi drugačiji kraj

Priča postaje još zanimljivija kada se pogleda rimski pesnik Ovidije. U njegovim „Fastima“ Ampelos ne završava na isti način kao kod Nonosa.

Kod Ovidija mladić strada padajući sa grane dok bere grožđe. Dionis ga potom uzdiže među zvezde i od njega nastaje sazvežđe povezano sa Vindemitorom, odnosno „beračem grožđa“.

Dakle, postoje najmanje dve poznate antičke tradicije o Ampelosovoj sudbini: u jednoj on postaje povezan sa zvezdama, a u drugoj se njegova sudbina direktno vezuje za nastanak vinove loze i vina.

To je dobar podsetnik da grčka mitologija nije bila jedinstvena zbirka priča sa jednom „zvaničnom“ verzijom. Mitovi su se menjali kroz vreme, od pesnika do pesnika, od grada do grada i od jednog književnog dela do drugog.

Šta Ampelos znači vinarima danas?

Za savremenog vinogradara priča o Ampelosu može da zvuči kao lepa legenda, ali njena simbolika i dalje je izuzetno aktuelna.

Vinova loza je biljka koja zahteva vreme, strpljenje i stalnu pažnju. Od rezidbe i vezivanja, preko cvetanja i zametanja bobica, do šare i berbe, vinar praktično čitavu godinu živi sa lozom. Tek na kraju tog ciklusa dobija grožđe iz kojeg može nastati vino.

Zato možda nije slučajno što su stari Grci upravo kroz mit pokušali da objasne posebnu prirodu loze i vina. Iz zemlje raste biljka koja daje plod, iz ploda nastaje sok, a iz soka vino koje menja raspoloženje čoveka i postaje deo društvenog i religijskog života.

Dionis je u tom smislu mnogo više od „boga vina“. On predstavlja granicu između svakodnevnog i nesvakidašnjeg, između kontrole i prepuštanja, između prirode i kulture.

A Ampelos je deo te priče kao personifikacija same loze.

Od mita do čaše vina

Kada sledeći put budemo gledali vinograd u jesen, sa grozdovima koji vise između požutelih listova, možemo ga posmatrati i kroz ovu staru priču.

Jedan mladi satir po imenu Ampelos, prema mitu, izgubio je život, ali je dobio drugi oblik. Postao je loza. Njegovo ime ostalo je povezano sa vinom, a hiljadama godina kasnije njegov grčki naziv prepoznajemo i u reči ampelografija.

Naravno, vino nije nastalo tako kako ga opisuje mit. Istorija vinogradarstva i arheologija govore o dugom procesu pripitomljavanja vinove loze i razvoja proizvodnje vina. Ali mitovi nikada nisu ni pokušavali da budu udžbenici vinogradarstva.

Njihova uloga bila je drugačija – da objasne ono što je ljudima bilo čudesno.

A malo je biljaka koje su kroz istoriju čoveka izazivale toliko čuđenja kao vinova loza.

Od jednog imena – Ampelos – do čitavog sveta vinogradarstva. Od mita do nauke. Od grožđa do vina.

I možda upravo u tome leži najlepši deo ove drevne priče: Ampelos nije ostao samo lik iz zaboravljenog mita. Njegovo ime i danas živi u jeziku kojim vinogradari i naučnici opisuju jednu od najstarijih i najvažnijih biljaka ljudske civilizacije.