Iz sveta veštačke inteligencije #49

Na redu je broj 49. Pogledajte šta vam nudimo u najnovijem pregledu dešavanja u svetu veštačke inteligencije.

Vesti

Anthropic pokreće 10 besplatnih AI kurseva

Kompanija Anthropic, poznata po razvoju AI asistenta Claude, predstavila je 10 novih besplatnih kurseva na platformi Coursera. Programi su namenjeni različitim grupama. Od nastavnika i programera do vlasnika malih preduzeća i kreativaca. Za sve koji žele da nauče kako da veštačku inteligenciju koriste u svakodnevnom radu.

Novim programima Anthropic proširuje svoju ponudu na Courseri sa 12 na ukupno 22 kursa. Cilj nije samo upoznavanje sa AI alatima, već i razumevanje njihovih mogućnosti, ograničenja i načina na koji mogu da se koriste odgovorno. Kompanija je najavila i da će tokom narednih meseci dodavati nove kurseve.

Kursevi iz ove oblasti razumevanja veštačke inteligencije namenjeni su početnicima koji žele da razumeju kako AI funkcioniše, koje su njegove mogućnosti i ograničenja i kako da procenjuju dobijene rezultate.

Kursevi iz oblasti programiranja i razvoja AI rešenja pomažu programerima i tehničkim stručnjacima da koriste Claude za pisanje koda, razvoj aplikacija i automatizaciju zadataka. Obuhvataju teme poput rada sa API-jima i kreiranja specijalizovanih AI pomoćnika.

Kursevi za poslovanje i kreativni rad pokazuju kako AI može da se primeni u svakodnevnim poslovnim procesima. U razvoju proizvoda i kreativnim projektima. Namenjeni su malim preduzećima, stručnjacima koji razvijaju proizvode i kreativcima koji žele da unaprede svoj rad uz pomoć novih tehnologija.

Poseban deo programa namenjen je nastavnicima koji žele da koriste AI u pripremi nastavnih materijala, prilagođavanju sadržaja različitim potrebama učenika i edukaciji kolega.

Ova inicijativa pokazuje da se edukacija o veštačkoj inteligenciji sve više usmerava na konkretne potrebe različitih profesija. Umesto da svi uče iste osnove, polaznici mogu da izaberu program koji odgovara njihovom poslu i nauče kako da AI primene u stvarnim situacijama.

Svi kursevi besplatni i dostupni na internetu, čime se znanje o veštačkoj inteligenciji približava većem broju ljudi, bez obzira na njihovo prethodno iskustvo. U vremenu kada AI postaje deo sve većeg broja profesija, razumevanje načina na koji se koristi može biti značajna prednost na tržištu rada.

Samo 10 minuta korišćenja AI-ja može da oteža samostalno rešavanje zadataka

Novo istraživanje pod nazivom AI Assistance Reduces Persistence and Hurts Independent Performance pokazuje da čak i kratko korišćenje AI asistenta može da utiče na našu uspešnost i spremnost da istrajemo u rešavanju problema bez pomoći.

Istraživanje je sproveo međunarodni tim istraživača povezanih sa univerzitetima Carnegie Mellon, Oksford, MIT, UCLA i Univerzitetom Kalifornije u Los Anđelesu. U tri kontrolisana eksperimenta učestvovala su ukupno 1.222 ispitanika iz SAD. Rezultati su pokazali da prednost koju AI pruža tokom rada ne mora da se zadrži kada njegova pomoć više nije dostupna.

U prva dva eksperimenta učesnici su rešavali matematičke zadatke sa razlomcima. Jedna grupa imala je pristup AI asistentu ChatGPT, dok je druga zadatke rešavala bez njega. Nakon što su učesnici iz prve grupe rešili veći broj zadataka uz AI pomoć, pristup alatu im je oduzet i morali su samostalno da nastave.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su koristili AI u početku bili uspešniji. Ali da im je uspešnost opala kada su morali da rade bez njega. U jednom eksperimentu, stopa tačno rešenih završnih zadataka iznosila je 57% kod grupe koja je prethodno koristila AI. U poređenju sa 73% kod grupe koja ga nije koristila. U drugom eksperimentu razlika je bila manja, ali je i dalje išla u istom smeru: 71% naspram 77%.

Treći eksperiment bavio se razumevanjem pročitanog teksta. Rezultati su dodatno ukazali na to da se problem ne odnosi samo na matematiku. I u ovom slučaju, učesnici koji su se oslanjali na AI teže su nastavili samostalno kada im je pomoć uklonjena.

Jedan od najzanimljivijih nalaza odnosi se na način korišćenja alata. U drugom eksperimentu, 61% učesnika koji su imali pristup AI-ju navelo je da ga je prvenstveno koristilo za dobijanje direktnih odgovora. Kod te grupe, uspešnost u završnim zadacima iznosila je 65%, dok je kod učesnika koji nisu koristili AI bila 77%.

Nasuprot tome, učesnici koji su od AI-ja tražili nagoveštaje, pojašnjenja i pomoć u razumevanju ostvarili su uspešnost od 76%. Ovi rezultati ukazuju na to da je važno razlikovati korišćenje AI-ja kao zamene za sopstveno razmišljanje od korišćenja AI-ja kao podrške u učenju. Ipak, pošto su ove grupe formirane na osnovu načina korišćenja koji su učesnici sami prijavili, rezultate ne treba tumačiti kao konačan dokaz da je jedan način korišćenja uvek bolji od drugog.

AI može da bude koristan saveznik, ali brzina nije jedino merilo uspeha. Ako želimo da uz njegovu pomoć zaista učimo i napredujemo, važno je da ne preskačemo svaki izazov koji zahteva trud. Ponekad je korisnije tražiti objašnjenje ili nagoveštaj nego odmah dobiti rešenje. Jer cilj nije samo da završimo zadatak, već i da sledeći put umemo da ga rešimo sami.

Zanimljivosti

Roboti za dostavu hrane na meti napada

Roboti koji samostalno dostavljaju hranu sve su prisutniji na ulicama američkih gradova, ali njihov dolazak ne prolazi bez problema. Umesto da ih svi prihvate kao praktično tehnološko rešenje, pojedini građani ih šutiraju, prevrću i fizički napadaju.

Jedan od primera dogodio se u centru Los Anđelesa, gde je muškarac naišao na robota koji je ležao prevrnut na trotoaru. Pomogao mu je da se vrati na točkove i nastavi svoju rutu. Međutim, samo nekoliko sati kasnije ponovo je naišao na istog robota, dok ga je prolaznik šutirao. Slični incidenti zabeleženi su i u drugim gradovima. U Majamiju je jedan muškarac pokušao da baci robota sa mosta. U Sakramentu su trojica muškaraca snimila sebe kako obaraju robota i udaraju ga o trotoar, gde je taj snimak otišao viralno.

Ovi mali, autonomni uređaji koriste veštačku inteligenciju, kamere i senzore kako bi prepoznali prepreke, procenili saobraćaj i pronašli put do odredišta. U saradnji sa platformama kao što su Uber Eats i DoorDash, roboti preuzimaju porudžbine iz restorana i prevoze ih do kupaca. Iako većinu zadataka obavljaju samostalno, roboti nisu potpuno nezavisni. Kada se zaglave, prevrnu ili naiđu na problem koji ne mogu da reše, u pomoć mogu da im priteknu ljudski operateri koji ih nadgledaju na daljinu.

Razlozi za ovakvo ponašanje nisu uvek isti. Pojedini napadi deluju kao vandalizam motivisan željom za zabavom ili pažnjom na društvenim mrežama. Međutim, iza drugih slučajeva krije se nezadovoljstvo sve većom primenom veštačke inteligencije i automatizacije.

Jedna od glavnih briga odnosi se na radna mesta. Ako roboti preuzimaju deo poslova dostavljača, postavlja se pitanje kakve će posledice to imati za ljude koji od tog posla žive. Za neke građane, napadi na robote predstavljaju način da iskažu nezadovoljstvo tehnološkim promenama koje doživljavaju kao pretnju.

Ipak, nisu svi protivnici robota motivisani strahom od veštačke inteligencije. Neki stanovnici smatraju da roboti zauzimaju previše prostora na trotoarima. Da ometaju pešake i predstavljaju problem za osobe koje koriste invalidska kolica ili imaju oštećenje vida. Postoje i zabrinutosti u vezi sa prikupljanjem podataka i nedovoljnom regulacijom njihove upotrebe u javnom prostoru.

Iako roboti za dostavu olakšavaju svakodnevne poslove, njihovo prisustvo očigledno ne odgovara svima. Dok ih jedni vide kao praktično rešenje, drugi ih doživljavaju kao smetnju ili pretnju svojim radnim mestima. Ostaje da se vidi da li će se ljudi vremenom navići na njih. Ili će ovakvi incidenti postati sve češći kako se njihova upotreba bude širila.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema