Lekar je luksuz, a prevoz do zdravlja nemoguća misija

Dok meštani Modrice „tempiraju“ bolesti prema proređenim autobuskim linijama i skraćenim smenama seoskih ambulanti, osnovno pravo na lečenje postaje pitanje puke sreće ili komšijske milostinje. U selu bez apoteke i stalnog lekara, pacijenti su primorani da spas traže u Kruševcu, ostavljeni da se sami bore sa kilometrima i sistemom koji ih je zaboravio.

Odlazak kod lekara meštani Modrice  prilagođavaju i autobuskim polascima koji nisu tako česti, a dodatni problem su im i laboratorijske analize koje mogu da urade samo u Kruševcu. Iz tog razloga, mnogi su svoj zdravstveni karton prebacili u Kruševac.

 –Kad već moram da putujem 10 kilometara, onda mi je bolje da to bude Kruševac, jer tamo ne moram da “planiram” da li ću se razboleti pre ili popodne i ne moram da razmišljam kojim danom koja ambulanta radi, da li u Zdravinju ili možda u Dvoranu– objašnjava  meštanka Modrice koja se već godinama leči u Kruševcu.

Da cela njena porodica ima izabranog lekara u Kruševcu, svedoči i šezdesetrogodišnja meštanka Mira:

–Moj otac je bio astmatičar, nikada nije mogao da zna kada će mu zatrebati pomoć, a lekar u susednim selima radi samo prepodne. Na sve to, u danu  kad lekar ne radi, ne radi ni apoteka. Tada sam odlučila da i svoj i kartone svojih roditelja  prebacim u nama najbližu ambulantu u Kruševcu, gde na jednom mestu može i da se obavi pregled i da uradi laboratorija, ako je potrebno. Mi ovde u Modrici  nemamo ni poštu, ni veterinarsku stanicu, sve nam to fali, ali je najgore što nemamo gde da se lečimo i gde lekove da kupimo.

Meštani koji su ostali da se leče u seoskoj, odnosno, seoskim ambulantama, kažu da im veliki problem predstavlja prevoz:

–Što se tiče doktorke, zadovoljni smo, ali je prevoz komplikovan. Kad vam nije dobro, a autobus je već otišao i niko od komšija ko ima automobil u tom trenutku nije tu, baš bude problem. Taksisti neće da dođu iz Kruševca da bi nas vozili u susedno selo, peške se ne može jer nije baš blizu ni kad ste zdravi a kamoli kad vas nešto boli ili imate temperaturu. Da zovete hitnu jer imate na primer grip, neće da dođu. Onda čekate naredni dan, pa kako vam bude do tada.

Nedostatak ambulante u svom selu, jedan od meštana najbolje je osetio na svojoj koži kada je zbog zdravstvenog problema  morao sedam dana da prima injekcije:

–Imao sam jaku upalu, a injekcije koje mi je lekar prepisao mogao sam da primim samo u Kruševcu. Nije bilo šansi da idem autobusom niti da vozim sam, pa su komšije uskočile u pomoć i svaki dan su me vozili u Kruševac.

U borbi sa smenama i kilometrima, svetla tačka ostaje komšijska solidarnost. Oni koji imaju automobile postali su, moglo bi se reći, neformalna hitna pomoć:

– Ljudi većinom hoće da uskoče, da pomognu. To puno znači, posebno za starije meštane koji su slabije pokretni, a takvih je sve više u seoskim sredinama. Teško je kada treba da putujete do lekara pet ili deset kilometara, autobuske linije proređene, a vi nakon pregleda iscrpljeni od temperature, bolova, na stanici morate da čekate ponekad i po dva sata na prvi prevoz nazad– kaže meštanka Tanja.

Primer Modrice, kada je u pitanju dostupnost zdravstvene zaštite, nije usamljen. Naime, na 101 naseljeno mesto, raspoređeno je  25 seoskih ambulanti, od kojih samo ona u Velikom Šiljegovcu radi u dve smene. Ostale ambulante rade samo prepodne, pa bolest mora da se “planira” isključivo tada i to onim danima kad lekar dolazi u njihov kraj.

Tekst i foto: Jovana Pavlović

Izvor: KruševacPRESS