Konoplja – savršenstvo ili mit?

Godinama kruži priča da je konoplja jedna od najkorisnijih biljaka na planeti, ali da je njen razvoj namerno zaustavljen zato što je predstavljala pretnju moćnim industrijama – naftnoj, drvnoj, papirnoj i hemijskoj. U toj priči ima mnogo zanimljivih činjenica, ali i tvrdnji koje su vremenom postale internet-mitovi.

Pa gde je onda istina?

Biljka od koje može da se napravi gotovo sve

Industrijska konoplja zaista jeste izuzetno svestrana biljka. Od njenog vlakna mogu se proizvoditi tkanine, užad, torbe, obuća i različiti tehnički materijali. Od unutrašnjeg dela stabljike proizvode se građevinski i izolacioni materijali, a konopljina biomasa može se koristiti i za proizvodnju energije.

Konoplja je zanimljiva i kao sirovina za papir i celulozu, biokompozite i pojedine vrste bioplastike. Njeno seme daje ulje i proteine, dok se ulje koristi i u kozmetičkoj industriji.

Zbog velikog broja mogućih proizvoda, konoplja se danas ponovo posmatra kao jedna od potencijalno važnih biljaka za takozvanu cirkularnu bioekonomiju. Nije, međutim, tačno da je svaki proizvod od konoplje automatski ekološki bolji od svih postojećih alternativa. To zavisi od načina uzgoja, prerade, transporta i konačne upotrebe.

Da li konoplja zaista „čisti“ zemljište?

Ovde se krije jedna od stvarnih prednosti konoplje.

Istraživanja potvrđuju da Cannabis sativa može da akumulira određene zagađivače iz zemljišta i da se koristi u fitoremedijaciji. Posebno je zanimljiva njena sposobnost da proizvede veliku količinu biomase i da opstane u uslovima u kojima druge biljke teško uspevaju.

Postoje i istraživanja u kojima je konoplja korišćena za uklanjanje određenih teških metala i radionuklida. Ali izraz „čisti zemljište od radijacije“ ipak je previše jednostavan. Biljka ne uništava radioaktivnost – ona može da prebaci određene kontaminante iz zemljišta u svoju biomasu. Zato se takva biomasa posle žetve ne sme tretirati kao običan biljni otpad.

Drugim rečima, potencijal postoji, ali nije u pitanju magično čišćenje prirode.

A priča o kiseoniku i šumi?

Jedna od najčešće ponavljanih tvrdnji jeste da jedan hektar konoplje proizvodi kiseonika koliko 25 hektara šume, dok joj za rast treba svega nekoliko meseci, nasuprot decenijama potrebnim drvetu.

Problem je što za odnos 1:25 nema pouzdanog naučnog dokaza. Slično važi i za često navođenu tvrdnju da jedan hektar konoplje daje papira koliko četiri hektara šume.

Konoplja jeste brzorastuća biljka koja može da proizvede veliku količinu biomase u jednoj vegetacionoj sezoni. To je ozbiljna prednost. Ali poređenje sa šumom mora da uzme u obzir vrstu drveta, prinos, starost šume, način prerade i celokupan životni ciklus proizvoda.

Dakle, konoplja jeste brza i produktivna, ali formule „1:25“ i „1:4“ ne treba predstavljati kao naučne činjenice.

Konoplja nije isto što i marihuana

Još jedna česta zabluda jeste da je svaka konoplja zapravo marihuana.

Nije.

Industrijska konoplja i biljke kanabisa koje se uzgajaju zbog visokog sadržaja THC-a pripadaju istom širem biljnom rodu, ali se razlikuju po osobinama i, pre svega, sadržaju psihoaktivnog THC-a. Takođe, marihuana nije „opijat“ – opijati su druga grupa supstanci.

Zato je veoma važno razlikovati industrijsku konoplju od kanabisa koji se koristi kao droga. Upravo je mešanje tih pojmova kasnije imalo ogromne posledice.

Ko je onda „zabranio“ konoplju?

Tu počinje najzanimljiviji deo priče.

Popularna verzija kaže da su William Randolph Hearst, DuPont i naftna industrija udružili interese kako bi uništili konoplju. Hearst je navodno štitio drvnu industriju i papir, DuPont najlon, a naftna industrija fosilne sirovine.

Problem je što za tako jednostavnu teoriju zavere nema dovoljno istorijskih dokaza.

Nova istorijska analiza porekla američkog Marihuana Tax Act-a iz 1937. godine upravo upozorava na brojne mitove koji su se decenijama ponavljali. Autori navode da zakon nije zabranio proizvodnju konoplje za vlakna, da film „Reefer Madness“ nije bio uzrok njegovog donošenja i da nema dokaza da je DuPont preko zakona pokušao da uništi industrijsku konoplju.

Istoričar David Musto, koji je detaljno proučavao nastanak američke zabrane, takođe je ocenio da nema dokaza da su DuPont ili Hearst bili stvarni pokretači zakona.

To, međutim, ne znači da je istorija zabrane bila bez politike, propagande i ekonomskih interesa.

Šta je zaista bilo u pozadini?

Početkom XX veka kanabis se u SAD sve više povezivao sa Meksikancima, imigrantima i manjinskim zajednicama. Istovremeno su se širile dramatične priče o marihuani kao uzroku ludila i nasilja.

Harry Anslinger, tadašnji komesar Federal Bureau of Narcotics, bio je jedna od važnih figura takve politike. U kongresnim saslušanjima 1937. godine iznosio je veoma dramatične tvrdnje o posledicama marihuane.

Ipak, novija istoriografija pokazuje da je njegova uloga bila složenija nego što se obično predstavlja.

Još zanimljivije je to što je samo nekoliko godina kasnije, tokom Drugog svetskog rata, američka država masovno podsticala proizvodnju konoplje. Kampanja „Hemp for Victory“ pozivala je američke farmere da je sade zbog potreba za vlaknima i užadima. Istoričari smatraju da su nacionalna bezbednost i ratne potrebe bile veoma važan deo tadašnje politike prema konoplji.

Teško je, dakle, objasniti celu istoriju jednom zaverom.

Savršena biljka ili samo veoma dobra biljka?

Konoplja nije čudesna biljka koja rešava sve probleme.

Ne proizvodi 25 puta više kiseonika od šume. Ne uništava radijaciju. Ne odbija sve štetočine. Nije svaki proizvod od konoplje automatski ekološki. Nije najbolji tekstil u svakom pogledu, niti je izolacija od konoplje superiorna svakom savremenom izolacionom materijalu.

Ali ni suprotna krajnost nije tačna.

Konoplja zaista jeste izuzetno multifunkcionalna biljka. Može dati vlakno, celulozu, hranu, ulje, biokompozite, izolacione materijale i biomasu, a ima i potencijal u fitoremedijaciji. Savremena istraživanja upravo zbog toga ponovo pokazuju veliko interesovanje za njenu industrijsku upotrebu.

Zato je možda najtačniji odgovor na pitanje iz naslova:

Konoplja nije savršenstvo. Ali nije ni mit.

Mitovi su uglavnom nastali zato što je stvarna priča već dovoljno zanimljiva: biljka koja može da proizvede desetine različitih proizvoda zaista je bila potisnuta decenijama, ali razlog za to nije moguće svesti na jednu tajnu zaveru bogatih industrijalaca.

Pravo pitanje danas zato nije „ko je zabranio konoplju?“, već:

Za koje proizvode je konoplja zaista bolja, jeftinija i ekološki prihvatljivija od postojećih alternativa?

Odgovor na to pitanje neće dati teorija zavere, već – prinosi, cene, tehnologija prerade i ozbiljna analiza životnog ciklusa proizvoda.