Iz sveta veštačke inteligencije #28

Pred vama je tekst koji nosi broj 28 u seriji. Ovo je 28-mi ponedeljak u kome dobijate informacije iz ceta veštačke inteligencije.

Alati

Google Gemini Spark

Kompanija Google predstavila je tokom konferencije Google I/O 2026 novi AI sistem pod nazivom Gemini Spark. Za razliku od standardnih chatbotova koji uglavnom odgovaraju na pitanja, Gemini Spark je zamišljen kao AI agent. Takav koji je sposoban da samostalno izvršava zadatke, organizuje informacije i radi u pozadini bez stalnog nadzora korisnika.

Google Spark predstavlja deo šireg trenda razvoja takozvanih „agentic AI“ sistema, odnosno inteligentnih asistenta koji ne služe samo za komunikaciju, već i za aktivno obavljanje digitalnih poslova. Google ovaj alat vidi kao personalnog AI saradnika koji može da pomogne korisnicima u organizaciji svakodnevnih obaveza, poslovnih procesa i rada kroz više aplikacija istovremeno. Google Spark trenutno je dostupan ograničenom broju korisnika u okviru test faze u SAD-u, ali kompanija planira postepeno širenje tokom 2026. godine.

Jedna od glavnih karakteristika Gemini Spark sistema jeste mogućnost kontinuiranog rada u oblaku. To znači da korisnik može da zada zadatak, zatvori računar ili telefon, a AI agent će nastaviti da izvršava proces na Google Cloud infrastrukturi. Na primer, Spark može da pretraži Gmail poruke, izdvoji važne informacije, organizuje ih u tabelu, napravi podsetnik u kalendaru i pripremi nacrt odgovora, bez dodatnih komandi korisnika.

Sistem je povezan sa velikim brojem Google servisa, uključujući Gmail, Google Docs, Google Drive, Calendar, Maps i Sheets. Zahvaljujući toj integraciji, Spark može da koristi podatke iz više aplikacija i povezuje ih u jedinstven proces rada. Google planira i podršku za aplikacije trećih strana, što bi omogućilo povezivanje sa alatima poput GitHuba, Canve i drugih poslovnih platformi.

Tehnologija

Gemini Spark zasniva se na Gemini 3.5 Flash modelu i koristi kombinaciju generativne veštačke inteligencije, automatizacije i kontekstualnog razumevanja korisničkih zadataka. Google navodi da sistem može da planira sastanke, organizuje putovanja, kreira dokumentaciju, prati rokove i pomaže pri upravljanju projektima. Na taj način AI prelazi iz uloge asistenta za razgovor u alat koji aktivno obavlja posao.

Velika pažnja posvećena je i personalizaciji. Spark bi vremenom trebalo da razume korisnikove navike, prioritete i način rada kako bi mogao da daje relevantnije predloge i automatizuje rutinske procese.

Ipak, sa ovakvim pristupom dolaze i pitanja privatnosti i bezbednosti podataka. Pošto Spark ima pristup velikom broju aplikacija i korisničkih informacija, deo javnosti izrazio je zabrinutost zbog nivoa autonomije koji AI agent može da dobije. Google tvrdi da korisnici zadržavaju kontrolu nad dozvolama i da sistem proverava određene akcije pre izvršavanja važnih zadataka, posebno kada je reč o deljenju podataka ili finansijskim aktivnostima.

Vesti

ChatGPT ulazi u svet ličnih finansija

Kompanija OpenAI predstavila je novu funkciju. Reč je o sistemu za lične finansije unuta ChatGPT-a, koji omogućava povezivanje AI asistenta sa bankovnim računima, kreditnim karticama i investicionim servisima kako bi korisnicima pružao personalizovane finansijske analize i savete.

Nova opcija trenutno je dostupna kao preview verzija za Pro korisnike u Sjedinjenim Američkim Državama. A funkcioniše preko platforme Plaid, servisa koji povezuje više hiljada finansijskih institucija. Nakon povezivanja naloga, ChatGPT može da analizira potrošnju korisnika, prati mesečne troškove, prepoznaje pretplate koje se retko koriste i predlaže načine za uštedu novca.

OpenAI navodi da korisnici mogu da postavljaju veoma konkretna pitanja. Poput toga da li mogu da priušte kupovinu stana u narednih nekoliko godina, zašto su određenog meseca trošili više nego inače ili koliko je rizičan njihov investicioni portfolio. Umesto klasičnih tabela i komplikovanih finansijskih izveštaja, sistem informacije prikazuje kroz jednostavne, pregledne i lako razumljive analize prilagođene svakom korisniku. Kompanija posebno ističe da ChatGPT nema mogućnost izvršavanja transakcija niti pristupa kompletnim brojevima računa. AI sistem vidi samo podatke potrebne za analizu, poput stanja, istorije troškova i osnovnih finansijskih informacija. Korisnici u svakom trenutku mogu da obrišu povezane podatke ili isključe personalizaciju zasnovanu na finansijskoj istoriji.

Šta je cilj ?

Cilj kompanije je razvoj digitalnog asistenta koji može da pomaže ljudima u svakodnevnim odlukama, uključujući i upravljanje novcem. OpenAI već navodi saradnju sa kompanijama iz finansijskog sektora, a u budućnosti bi korisnici mogli direktno kroz ChatGPT da dobijaju poreske procene, preporuke za finansijske proizvode ili čak zakazuju konsultacije sa stručnjacima.

Ipak, otvaraju se i brojna pitanja o privatnosti i bezbednosti podataka. Finansijske informacije spadaju među najosetljivije podatke koje korisnici poseduju. Stoga deo javnosti izražava zabrinutost zbog toga što AI sistemi dobijaju pristup detaljima o ličnoj potrošnji i finansijskom ponašanju. OpenAI tvrdi da korisnici zadržavaju potpunu kontrolu nad svojim podacima, ali ostaje da se vidi koliko će ljudi biti spremno da poveri svoje finansije veštačkoj inteligenciji.

Veštine budućnosti

Dok se tržište rada ubrzano menja pod uticajem veštačke inteligencije, automatizacije i digitalizacije, sve više stručnjaka postavlja pitanje — koje veštine će biti najvažnije u budućnosti? Upravo tim pitanjem bavi se istraživanje koje su sproveli Inicijativa Digitalna Srbija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj. Sa ciljem da utvrde šta poslodavci danas zaista očekuju od zaposlenih. Ali i koje kompetencije će biti ključne u narednim godinama.

Istraživanje je sprovedeno među kompanijama, pretežno velikim međunarodnim firmama. Iz IT, finansijskog i telekomunikacionog sektora, kako bi se mapirale veštine koje su trenutno najtraženije. Ali i one za koje se očekuje da će postati neophodne u narednih pet godina. Rezultati pokazuju da tržište rada prolazi kroz veliku transformaciju i da tradicionalna stručna znanja više nisu dovoljna sama po sebi.

Jedna od glavnih poruka istraživanja jeste da će sposobnost prilagođavanja promenama postati jedna od najvažnijih osobina zaposlenih. Tehnologije se razvijaju neverovatnom brzinom. Kompanije sve više traže ljude koji mogu brzo da usvajaju nova znanja. One koji rade sa različitim alatima i prilagođavaju se promenama u poslovnom okruženju.

Poseban fokus stavljen je na digitalnu pismenost i razumevanje veštačke inteligencije. AI alati danas postaju deo gotovo svake industrije. Zbog toga poslodavci sve više vrednuju kandidate koji razumeju kako funkcionišu digitalni sistemi i umeju da koriste savremene tehnologije u svakodnevnom radu.

Pored tehničkih znanja, istraživanje pokazuje da raste značaj mekih veština. Kritičko razmišljanje, kreativnost, komunikacija i rešavanje problema izdvajaju se kao kompetencije koje će biti teško automatizovati. Upravo te ljudske sposobnosti postaju ključna prednost u vremenu kada AI može da preuzme veliki broj rutinskih zadataka.

Iz istraživanja

Kompanije koje su učestvovale u istraživanju posebno su naglasile i važnost interdisciplinarnosti. Budući zaposleni neće morati da budu samo stručnjaci za jednu oblast. Biće osobe koje mogu da povežu tehnologiju, biznis, analitiku i komunikaciju. Takav profil zaposlenih postaje sve traženiji u modernim kompanijama.

Još jedan važan zaključak jeste da koncept „učenja tokom celog života“ više nije samo preporuka. To je, praktično, obaveza za svakoga ko želi da ostane konkurentan na tržištu rada. Poslodavci sve više cene ljude koji samostalno ulažu u razvoj svojih znanja kroz online edukacije, kurseve i kontinuirano usavršavanje.

Istraživanje Inicijativa Digitalna Srbija i Program Ujedinjenih nacija za razvoj pokazuje da će budućnost rada biti mnogo dinamičnija nego danas. Tehničke veštine biće važne, ali će najveću vrednost imati ljudi koji umeju da kombinuju tehnologiju sa kreativnošću, komunikacijom i sposobnošću brzog prilagođavanja promenama.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema