Iz sveta veštačke inteligencije #14

Serija se nastavlja četrnaestim tekstom koji se bavi novitetima iz sveta veštačke inteligencije.

Alati

Arena ai

Arena.ai je platforma koja služi za realno poređenje i evaluaciju veštačke inteligencije, posebno velikih jezičkih modela. Nastala je kao odgovor na problem klasičnih AI testova koji često ne odražavaju stvarno korisničko iskustvo. Umesto unapred definisanih uporednih testova, Arena.ai koristi mišljenje stvarnih ljudi kako bi procenila koji AI modeli zaista daju bolje, jasnije i korisnije odgovore.

Način rada je jednostavan, ali efikasan. Korisnik unosi pitanje ili zadatak, a platforma prikazuje dva odgovora generisana od različitih AI modela, potpuno anonimno. Korisnik zatim bira odgovor koji smatra boljim, bez znanja koji model stoji iza njega. Na osnovu velikog broja ovakvih glasova, modeli se rangiraju na javnim leaderboard listama, što daje transparentan uvid u njihove stvarne performanse.

Glavna vrednost Arena.ai leži u tome što uvodi ljudski sud u procenu veštačke inteligencije. Umesto da se modeli ocenjuju samo po tehničkim metrima, ovde se meri koliko su odgovori razumljivi, korisni i prirodni za ljude. Na taj način, Arena.ai pokazuje kako se AI ponaša u realnim uslovima, a ne samo u laboratorijskim testovima.

Platforma je korisna za širok krug ljudi, od radoznalih korisnika koji žele da vide razlike između AI modela, preko developera i istraživača koji prate napredak tehnologije, do kompanija koje traže pouzdanu referencu pri izboru AI rešenja. Arena.ai tako postaje važan alat za razumevanje gde se AI danas nalazi i koji modeli zaista isporučuju kvalitet u praksi.

Zanimljivosti

Vibe coding

Vibe coding je savremeni pristup razvoju softvera u kojem se fokus pomera sa pisanja koda na izražavanje ideje, osećaja i cilja. Umesto da programer precizno definiše svaku funkciju i liniju koda, on AI-ju opisuje kakav rezultat želi. Opisuje kako aplikacija treba da izgleda, kako da se ponaša i kakav „vibe“ treba da ima. Veštačka inteligencija zatim te opise pretvara u konkretan kod, dizajn i funkcionalnosti.

Kako je AI postajao sve bolji u interpretaciji namere korisnika, pojavila se ideja da se softver ne gradi kroz tehničke instrukcije, već kroz razgovor. Termin „vibe coding“ brzo je postao simbol novog načina razmišljanja o programiranju – manje tehnike, više kreativnosti.

U praksi, vibe coding funkcioniše tako što korisnik opisuje šta želi da napravi: aplikaciju, sajt ili alat, često koristeći pojmove poput stila, atmosfere i namene. AI zatim sam bira tehnologije, kreira korisnički interfejs, povezuje funkcije i predlaže rešenja. Proces podseća više na kreativni brainstorming nego na klasično kodiranje, a rezultat je funkcionalan digitalni proizvod.

Suština vibe codinga nije u tome da zameni programere, već da olakša i ubrza stvaranje softvera. Omogućava i ljudima bez tehničkog znanja da pretvore svoje ideje u stvarne proizvode. Sa druge strane, iskusnim programerima olakšava brže eksperimentisanje i proveru koncepata. Vibe coding se primenjuje za kreiranje aplikacija, web sajtova, internih alata i drugih digitalnih rešenja, ali i kao kreativan prostor za testiranje inovativnih ideja.

Na širem planu, vibe coding pokazuje kako se menja odnos između čoveka i tehnologije. Softver više nije rezervisan samo za one koji znaju programske jezike. Umesto da se ljudi prilagođavaju mašinama, mašine se sve više prilagođavaju ljudskom načinu razmišljanja.

Vesti

Novi AI poslovi

Razvoj veštačke inteligencije utiče na promenu postojećih poslova, ali i na stvaranje potpuno novih. Prema prognozama Svetskog ekonomskog foruma, AI i srodne tehnologije će do 2030. generisati oko 170 miliona novih radnih mesta. Ali, uz eliminaciju 92 miliona starih. To predstavlja neto rast od ~ 78 miliona novih poslova. Analize LinkedIna potvrđuju snažan rast u oblastima vezanim za AI, samo tokom dve godine otvoreno je 1,3 miliona AI-orijentisanih pozicija.

Neki od novih poslova koji su se razvili:

• AI arhitekta – stručnjak koji postavlja i integriše AI sisteme u poslovne procese, vodi njihovo praćenje i održavanje, i osigurava da rade sigurno i pouzdano.
• Prompt inženjer – dizajnira efektivne upite (promptove) za generativne modele (kao što su GPT-4, DALL·E ili drugi AI asistenti) kako bi dobio željene rezultate.
• AI specijalista za bezbednost – stručnjak koji štiti sisteme pomoću AI i osigurava da sami AI modeli rade sigurno, uključujući detekciju zlonamernih napada.
• AI konsultant – profesionalac koji kompanijama pomaže da odrede kako da primene AI za optimizaciju procesa i inovacije. Oni analiziraju poslovne potrebe, predlažu AI rešenja i prate implementaciju.
• Etički konsultant za AI – bavi se moralnim, društvenim i pravnim aspektima primene AI. Ovi stručnjaci razvijaju smernice, politike i nadgledaju poštovanje principa pravednosti. Njima je zadatak da organizacija koristi AI na odgovoran i transparentan način.
• Stručnjak za usaglašavanje sa regulativom – prati zakone i propise o veštačkoj inteligenciji i osigurava da proizvodnja i upotreba AI sistema bude u skladu sa pravnim standardima.
• AI specijalista za automatizaciju – stručnjak koji pomoću AI alata automatizuje poslovne procese poput marketinga, prodaje, HR-a i korisničke podrške, često koristeći no-code i low-code platforme.
• AI trener – osoba koja trenira AI modele kroz davanje povratnih informacija, ocenjivanje odgovora, označavanje podataka i ispravljanje grešaka modela.
• Dizajner interakcije čovek-AI – Dizajnira način na koji ljudi komuniciraju sa AI sistemima (chatbotovi, asistenti, AI interfejsi).

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema