Evropska komisija ukazuje na probleme u srpskom zdravstvu: Održivo finansiranje, korupcija i sukob interesa među ključnim izazovima

Zdravstveni sistem Srbije suočava se sa ozbiljnim problemima koji prevazilaze pitanje nedostatka novca i medicinskog osoblja. Evropska komisija upozorava na nedovoljnu održivost zdravstvenog osiguranja, zaostajanje u reformama i zakonske nedostatke koji ostavljaju prostor za sukob interesa i koruptivne prakse u javnim zdravstvenim ustanovama.

Zdravstvo u Srbiji ponovo se našlo pod lupom Evropske komisije. U najnovijem izveštaju o napretku Srbije za 2026. godinu, u okviru Poglavlja 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlja, ukazuje se na niz problema koji zahtevaju ozbiljne sistemske promene.

Među prioritetima koje Evropska komisija izdvaja jesu obezbeđivanje održivosti Fonda za zdravstveno osiguranje, usklađivanje sa evropskim zdravstvenim standardima, sprovođenje nacionalnog plana za ljudske resurse u zdravstvu i unapređenje organizacije hitne medicinske pomoći.

Posebno je značajno što Evropska komisija ukazuje i na nedostatke u zakonskom regulisanju sukoba interesa i primanja poklona u javnim zdravstvenim ustanovama. U izveštaju se izričito navodi da je potrebno izmeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti kako bi se otklonile postojeće pravne praznine u ovim oblastima.

Sukob interesa i pokloni lekarima

Ovaj deo izveštaja otvara jedno od najosetljivijih pitanja srpskog zdravstva – odnos između javne zdravstvene službe, privatnih interesa i mogućnosti ostvarivanja lične koristi kroz obavljanje zdravstvene delatnosti.

Prema važećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, postoje odredbe koje regulišu sukob interesa. Ali i izuzeci koji omogućavaju primanje poklona manje vrednosti. Zakonsko rešenje predviđa određene pojedinačne i ukupne vrednosne limite. Pri tome je ukupna dozvoljena vrednost vezana za iznos prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa.

Upravo ovakvo zakonsko rešenje predmet je kritike organizacije Doktori protiv korupcije, koja smatra da postojeći propisi ostavljaju previše prostora za potencijalno koruptivne odnose.

Iz ove organizacije ukazuju da je neophodno preispitati i odredbe koje uređuju sukob interesa. Jer, problem se ne završava na pitanju pojedinačnih poklona. Reč je o širem sistemskom pitanju – kako obezbediti da zdravstveni radnici u javnom sektoru svoje profesionalne odluke donose isključivo u interesu pacijenata.

Velika izdvajanja, ali i nezadovoljavajući rezultati

Pitanje korupcije ne može se posmatrati odvojeno od finansijske održivosti zdravstvenog sistema. Evropska komisija posebno ističe potrebu da se obezbedi dugoročna stabilnost Fonda za zdravstveno osiguranje. Što, opet, ukazuje na značaj racionalnog upravljanja javnim sredstvima.

Organizacija Doktori protiv korupcije u svom saopštenju iznosi podatak da ukupna potrošnja za zdravstvo u Srbiji dostiže oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno deset milijardi evra. Uprkos tako značajnim izdvajanjima, prema njihovoj oceni, zdravstveni ishodi ostaju nezadovoljavajući.

Posebno se ukazuje na visoku smrtnost od kardiovaskularnih i malignih bolesti. Kao i na zabrinjavajuće pokazatelje maternalnog mortaliteta, odnosno smrtnosti žena tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda.

Ovi pokazatelji otvaraju pitanje efikasnosti sistema u kojem visina izdvajanja ne garantuje automatski i odgovarajući kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite.

Model zdravstvene zaštite koji zahteva reformu

Kritike se ne odnose samo na pojedinačne zakonske odredbe. U saopštenju se problematizuje i sam organizacioni model zdravstvenog sistema u Srbiji, čiji su temelji postavljeni još početkom dvehiljaditih godina.

Kao jedan od ključnih problema navodi se nedovoljna efikasnost primarne zdravstvene zaštite. Neadekvatno funkcionisanje domova zdravlja, prema ovoj oceni, dovodi do toga da veliki broj pacijenata pomoć traži u bolnicama ili privatnim zdravstvenim ustanovama. Iako bi mnogi problemi mogli biti rešeni na primarnom nivou.

Takav način funkcionisanja povećava opterećenje bolničkih kapaciteta i troškove lečenja, a istovremeno dodatno otežava dostupnost zdravstvenih usluga građanima.

U raspravi o budućnosti zdravstvenog sistema posebno se ističu principi slobodnog izbora lekara i organizacije finansiranja u kojoj novac prati pacijenta. Njihovo šire uvođenje predstavljalo bi značajan zaokret u odnosu na postojeći model organizacije zdravstvene zaštite.

Reforme bez kojih nema poverenja u zdravstvo

Izveštaj Evropske komisije ne ograničava se samo na pitanje korupcije. Među ostalim problemima navode se nedovoljno razvijene usluge zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Kao i ograničena dostupnost pojedinih zdravstvenih usluga i potreba za boljom zaštitom podataka u sistemu elektronskog zdravstva.

Komisija konstatuje i da program zaštite mentalnog zdravlja za period 2019–2026. još nije sproveden. Postupak registracije na elektronskoj zdravstvenoj platformi i dalje podrazumeva određene korake koji zahtevaju lično prisustvo. To otežava pristup starijim osobama, osobama sa invaliditetom i stanovnicima udaljenih područja.

Zajednički imenitelj ovih problema jeste potreba za ozbiljnim promenama, a ne samo za povremenim korekcijama postojećeg sistema.

Ukoliko se zakonske nedorečenosti, neefikasna organizacija i nedovoljna kontrola trošenja javnih sredstava ne budu rešavali istovremeno, teško je očekivati značajnije poboljšanje dostupnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite.

Evropska komisija je svojim izveštajem ponovo ukazala na pravce u kojima su promene neophodne. Ostaje pitanje: da li će domaće institucije ove preporuke pretvoriti u konkretne zakonske i organizacione reforme? Ili će problemi srpskog zdravstva nastaviti da se prenose iz godine u godinu.