Gde su nestali vrapci?

Gde su nestali vrapci? Sve ih je manje u gradovima, a razlog je i način na koji živimo. Nekada su bili gotovo neizbežan deo svakog gradskog prizora. Njihov cvrkut čuo se iz žbunja, sa krovova, terasa i drveća. Danas se sve češće stiče utisak da ih je znatno manje. Opadanje brojnosti vrabaca nije samo pitanje jedne ptičje vrste, već i upozorenje o promenama u urbanom okruženju.

Ko se seća Kruševca od pre deset ili petnaest godina, verovatno pamti i drugačiju sliku njegovih ulica, dvorišta i parkova. Vrapci su bili gotovo svuda. Okupljali su se u velikim jatima, skakutali po trotoarima, tražili hranu oko pijaca, terasa i bašti, a njihovo glasanje bilo je uobičajeni zvučni deo gradskog života.

Danas ih mnogi primećuju znatno ređe. Slična zapažanja dolaze i iz drugih gradova Srbije. Da li je reč samo o subjektivnom utisku ili vrabaca zaista ima manje?

Dostupna istraživanja i upozorenja stručnjaka ukazuju da razlog za zabrinutost postoji. Ipak, za Kruševac i Rasinski okrug ne postoje javno dostupni, kontinuirani podaci koji bi omogućili da se precizno izmeri promena njihove brojnosti tokom poslednjih godina.

Vrabac kao pokazatelj promena u gradu

Kućni vrabac (Passer domesticus) jedna je od ptica koje su se veoma dobro prilagodile životu uz čoveka. Milenijumima je pratio ljudska naselja, koristeći hranu, zaklon i mogućnosti za gnežđenje koje su mu pružala domaćinstva.

Upravo zato njegovo smanjeno prisustvo u gradovima ima posebnu težinu. Ptica koja je nekada uspešno živela uz čoveka danas se sve teže prilagođava nekim oblicima savremenog urbanog razvoja.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije već godinama upozorava na opadanje brojnosti vrabaca. Predstavnici ovog udruženja kao jedan od važnih razloga izdvajaju promenu izgleda gradskih zelenih površina, posebno nestanak žbunja i niskog rastinja.

U jednom intervjuu za medije, u junu 2025. godine, Uroš Stiljković iz ovog društva ukazao je na problem gradskih prostora u kojima ima drveća i travnjaka, ali sve manje žbunja koje pticama pruža zaklon.

Drugim rečima, grad može izgledati zeleno, uredno i lepo, a da istovremeno postaje sve manje pogodan za život ptica.

Gradovi su postali uredniji, ali ne i gostoljubiviji za prirodu

Jedna od najvećih promena u načinu uređenja gradova jeste težnja ka pravilnim travnjacima, dekorativnom rastinju, orezanim krošnjama i površinama koje zahtevaju što manje održavanja.

Žbunje se uklanja ili redovno šiša do te mere da gubi svoju prirodnu funkciju. Travnjaci se održavaju tako da na njima gotovo da nema spontanog biljnog sveta. Zemljane površine zamenjuju beton, asfalt i popločani platoi.

Za čoveka to često predstavlja uredniji i praktičniji prostor. Za vrapce, međutim, takav ambijent znači manje hrane, manje zaklona i manje mogućnosti za opstanak.

Vrapci ne traže samo drvo na kojem će sleteti. Potrebni su im gusti žbunovi u kojima se okupljaju, skrivaju od predatora i pronalaze deo hrane. Potrebne su im i površine na kojima mogu da pronađu semenke, sitne beskičmenjake i druge izvore hrane.

Poseban problem predstavlja nedostatak insekata. Iako odrasli vrapci veliki deo godine koriste biljnu hranu, insekti i njihove larve veoma su važni za ishranu mladunaca. Smanjenje raznovrsnosti biljaka, intenzivno održavanje zelenih površina i upotreba pesticida mogu dodatno da pogoršaju uslove za njihovo razmnožavanje.

Ni savremene zgrade nisu zamena za stare kuće

Promenio se i način na koji gradimo.

Stare kuće, pomoćni objekti i tradicionalni krovovi imali su brojne pukotine, otvore i zaklonjene delove pogodne za pravljenje gnezda. Savremene zgrade, sa ravnim fasadama, dobro zatvorenim krovovima i velikim staklenim površinama, često ne pružaju takve mogućnosti.

Istraživanje Britanskog ornitološkog društva (BTO) pokazalo je da su kuće sa baštama posebno pogodno stanište za kućne vrapce. U manjim naseljima važnu ulogu imaju i bašte i druge zelene površine.

Slične zaključke donelo je i istraživanje sprovedeno na 124 lokacije u 60 manjih naselja u okolini Praga. Prisustvo drveća, žbunja i dvorišnog živinskog fonda pozitivno je uticalo na brojnost vrabaca, dok su novija izgrađena područja često bila nepogodna za ovu vrstu.

To pokazuje da problem nije samo u veličini grada. Važno je i kako je grad izgrađen, koliko ima zelenila i kakva je njegova struktura.

Nije samo Kruševac, problem je evropski

Opadanje brojnosti kućnog vrapca zabeleženo je u brojnim evropskim gradovima. U pojedinim sredinama pad je bio posebno izražen.

Podaci Pan-evropskog programa za praćenje čestih vrsta ptica (PECBMS), koji obuhvataju period od 1980. do 2024. godine, svrstavaju kućnog vrapca u vrste sa umerenim dugoročnim opadanjem brojnosti na evropskom nivou. I Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da je ovaj trend prisutan i u našoj zemlji.

Važno je, međutim, razlikovati evropske pokazatelje od lokalnih podataka. Srbija nije obuhvaćena nacionalnim serijama podataka za kućnog vrapca u ovom evropskom indeksu, pa se iz njega ne može izračunati koliko je vrabaca nestalo iz Kruševca.

Ipak, činjenica da se sličan problem javlja u različitim zemljama ukazuje na širi ekološki obrazac.

Šta možemo da uradimo?

Povratak vrabaca ne zahteva velike i skupe projekte. Naprotiv, neke od najkorisnijih mera veoma su jednostavne.

Gradsko zelenilo ne bi trebalo posmatrati samo kroz broj stabala i površinu travnjaka. Važno je sačuvati i zasaditi žbunaste vrste, ostaviti delove zelenih površina u prirodnijem stanju i izbegavati preterano orezivanje.

Prilikom rekonstrukcije objekata trebalo bi razmišljati i o mogućnostima za očuvanje ili postavljanje odgovarajućih gnezdilišta. U privatnim dvorištima korisno je sačuvati živice, žbunje i raznovrsne biljke koje privlače insekte.

Takođe, trebalo bi ograničiti nepotrebnu upotrebu pesticida i primenjivati načela ekološki odgovornog održavanja javnih površina.

Ali možda je najvažnije promeniti način na koji razmišljamo o gradskom prostoru. Park nije samo mesto sa uredno pokošenom travom, nekoliko stabala i klupama. On je mali ekosistem u kojem bi trebalo da postoji prostor i za druge žive organizme.

Kada utihne cvrkut, trebalo bi da se zapitamo zašto

Vrapci nisu jedine ptice čija se brojnost menja pod uticajem urbanizacije. Istraživanja sprovedena u 17 evropskih gradova pokazala su da gusti gradski centri podržavaju manje raznovrsne ptičje zajednice od manje izgrađenih urbanih područja.

To je još jedan pokazatelj da način na koji gradimo i uređujemo naselja utiče na prirodu mnogo više nego što smo spremni da primetimo.

Možda bi zato bilo korisno da se u Kruševcu pokrene jednostavno, ali sistematsko praćenje brojnosti vrabaca. Posmatranja na desetak lokacija, ponavljana u istim vremenskim intervalima tokom više sezona, mogla bi da pruže prve pouzdanije odgovore o tome šta se zaista događa.

Jer nije svejedno da li se vrapci samo sele iz jednog dela grada u drugi ili ih zaista ima sve manje.

Uostalom, grad nije samo skup zgrada, ulica, parkinga i zelenih površina namenjenih ljudima. On je životni prostor i za brojne druge vrste.

A ako u gradu koji je nekada bio pun vrabaca njihov cvrkut postaje sve ređi, možda bi trebalo da se zapitamo ne samo gde su nestali, već i kakav smo to grad napravili da u njemu više nemaju dovoljno mesta za život.

Na drugoj strani: sada nestaju vrapci – da li brinemo o svojoj budućnosti?