9. maj: Dan pobede nad fašizmom – da li Evropa danas zaista razume cenu mira?

Dok se širom Europe i ove godine obeležava 9. maj, datum koji je u istoriji ostao upisan kao Dan pobede nad fašizmom, jedno pitanje postaje važnije nego ikada: da li je svet zaista izvukao pouke iz najkrvavijeg sukoba u modernoj istoriji?

Za generacije koje su odrastale uz priče dedova, ratnih veterana i civila koji su preživeli bombardovanja, logore, okupacije i masovna stradanja, 9. maj nikada nije bio samo praznik. To je bio simbol opstanka. Simbol kraja jedne ideologije koja je Evropu gurnula u bezdan smrti, progona i sistematskog uništavanja čitavih naroda.

Danas, 81 godinu kasnije, svet ponovo deluje nemirno. Zato je 9. maj mnogo više od ceremonije, venca na spomeniku ili protokolarnih govora. On je test kolektivnog pamćenja.

Kako je nastao Dan pobede?

Dana 7. maja 1945. godine, predstavnici nacističke Nemačke potpisali su akt bezuslovne kapitulacije u francuskom gradu Reims. Konačna ratifikacija izvršena je 8. maja u Berlin, a zbog vremenske razlike u Moskvi je već bio 9. maj, zbog čega su zemlje istočne Evrope, uključujući nekadašnju Jugoslavju, ovaj datum usvojile kao Dan pobede.

Tim činom praktično je završen rat u Evropi, sukob koji je trajao gotovo šest godina i odneo desetine miliona života. Drugi svetski rat ostao je najveća ljudska katastrofa 20. veka. Procene govore da je stradalo između 45 i 60 miliona ljudi – vojnika, civila, žena, dece, staraca. Čitavi gradovi pretvoreni su u ruševine, a milioni ljudi ostali su bez doma, porodice i budućnosti.

Srbija i Jugoslavija u antifašističkoj borbi

Na prostoru tadašnje Kraljevine Jugoslavije rat je ostavio duboke i trajne posledice. Nakon aprilskog sloma 1941. godine usledila je okupacija, podela teritorije i uspostavljanje represivnog sistema koji je donosio masovna streljanja, deportacije i logore.

Srbija je bila među teritorijama koje su platile visoku cenu. Gradovi, sela, infrastruktura i čitave porodice ostali su trajno obeleženi ratom. Partizanski pokret otpora, bez obzira na kasnije političke interpretacije istorije, ostaje deo evropske antifašističke borbe koja je doprinela konačnom porazu nacizma.

U kolektivnom pamćenju Srbije i danas postoje mesta koja nose teret tog vremena – od Kragujevca i Kraljeva, do brojnih manjih lokalnih zajednica čije su porodice izgubile svoje članove.

Zašto je 9. maj i Dan Evrope?

Zanimljivo je da 9. maj danas nema samo istorijsku, već i političku simboliku. Ovaj datum se u savremenoj Evropi obeležava i kao Europe Day, dan koji simbolizuje ideju evropskog jedinstva, saradnje i mira.

Posle dva svetska rata, evropski lideri shvatili su da stabilnost ne može da postoji bez ekonomskog i političkog povezivanja. Tako je nastao projekat koji će kasnije prerasti u Evropsku Uniju.

Simbolika je jasna: iz pepela rata pokušalo se izgraditi društvo u kojem će sukobi biti rešavani pregovorima, a ne tenkovima.

Ali gde je Evropa danas?

Upravo tu dolazimo do možda najvažnijeg pitanja 2026. godine.

Dok se polažu venci i održavaju govori, Evropa se suočava sa novim krizama: ratovima u svom susedstvu, rastom političkog ekstremizma, ekonomskim pritiscima, migrantskim izazovima i sve dubljim društvenim podelama.

U mnogim državama beleži se rast političkih pokreta koji otvoreno relativizuju istoriju, minimiziraju zločine fašizma ili koriste retoriku koja podseća na najmračnije periode evropske prošlosti.

Istovremeno, digitalni prostor postao je novo bojno polje – mesto gde se istorijske činjenice često mešaju sa propagandom, poluinformacijama i revizionizmom.

Zato Dan pobede više nije samo pitanje istorije. On je pitanje sadašnjosti.

A šta to znači za Kruševac i Rasinski okrug?

Za lokalne zajednice poput Kruševca, Dan pobede nije samo datum iz školskih udžbenika. Ovaj grad, kao i čitav Rasinski kraj, nosi bogatu tradiciju stradanja, otpora i pamćenja.

Brojne porodice iz ovog kraja izgubile su članove tokom Drugog svetskog rata. Spomen-obeležja širom okruga nisu samo kamen i bronza – ona predstavljaju lokalnu istoriju, lične tragedije i kolektivnu obavezu da se takve ideologije više nikada ne ponove.

U vremenu kada mlade generacije informacije sve češće dobijaju kroz kratke video-formate i društvene mreže, upravo lokalni mediji, škole i kulturne ustanove imaju ključnu odgovornost da istoriju sačuvaju od zaborava.

Pobeda nije bila kraj borbe

Ako nas je istorija ičemu naučila, onda je to da fašizam ne dolazi uvek u uniformi. Nekada dolazi kroz mržnju prema drugačijima, kroz dehumanizaciju, kroz propagandu, kroz ćutanje većine.

Zato 9. maj nije samo dan sećanja na pobedu iz 1945. godine.

To je podsetnik da se sloboda ne nasleđuje zauvek. Ona se čuva – znanjem, odgovornošću i spremnošću da se istorijske činjenice brane od zaborava.

I možda je upravo to najvažnija poruka ovog dana: ratovi se završavaju potpisima, ali mir opstaje samo ako ga društvo svakodnevno bira.