Promena posla u Srbiji: Šest od deset radnika želi da ode iz firme

Veliki jaz između percepcije menadžera i stvarnosti na radnom mestu

Dok rukovodioci u mnogim kompanijama veruju da su njihovi zaposleni zadovoljni, motivisani i spremni da dugoročno ostanu u firmi, stvarnost izgleda potpuno drugačije. Novo istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazuje da većina zaposlenih razmišlja o odlasku, a mnogi su već jednom nogom van vrata.

Prema rezultatima istraživanja „Šta to rade uspešne kompanije u Srbiji?“, čak 60 odsto zaposlenih izjavilo je da bi promenilo posao u narednih godinu dana ukoliko im se za to ukaže prilika. Drugim rečima, više od polovine radne snage aktivno ili pasivno razmatra odlazak kod drugog poslodavca.

Istraživanje su sproveli Infostud, TIM Centar, Osiguranik i Rezilient, a obuhvatilo je više od tri hiljade zaposlenih i gotovo hiljadu donosilaca odluka iz različitih privrednih sektora. Dobijeni rezultati otkrivaju zabrinjavajući raskorak između onoga što menadžment misli da se dešava u kompanijama i onoga što zaposleni zaista osećaju.

Menadžeri i zaposleni kao da rade u različitim firmama

Možda najzanimljiviji podatak iz istraživanja jeste činjenica da menadžeri procenjuju kako samo oko 15 odsto zaposlenih aktivno traži drugi posao.

Kada se ta procena uporedi sa odgovorima samih radnika, dolazi se do gotovo neverovatnog nesklada. Dok zaposleni masovno razmišljaju o promeni radnog mesta, rukovodioci uglavnom smatraju da je situacija stabilna.

Takav raskorak otvara ozbiljno pitanje: da li menadžment zaista poznaje raspoloženje ljudi koji svakodnevno nose najveći deo poslovnih aktivnosti ili je reč o svojevrsnom životu u korporativnom mehuru?

Podaci sugerišu da je druga opcija mnogo bliža istini.

Poverenje zaposlenih na istorijskom minimumu

Da problem nije samo u želji za većom platom ili boljim uslovima rada pokazuju i drugi rezultati istraživanja.

Čak 61 odsto zaposlenih ne bi preporučilo svoju kompaniju kao dobro mesto za rad. U vremenu kada se reputacija poslodavca gradi upravo kroz preporuke zaposlenih, ovakav rezultat predstavlja ozbiljan alarm.

S druge strane, samo 16 odsto ispitanika izjavilo je da bi bez oklevanja preporučilo svoju kompaniju prijateljima ili članovima porodice kao poželjno radno okruženje.

Autori istraživanja ocenjuju da ovakvi podaci ukazuju na veoma nizak nivo poverenja i lojalnosti zaposlenih prema svojim poslodavcima.

Kada više od polovine radnika ne želi da preporuči firmu u kojoj radi, teško je govoriti o zdravoj organizacionoj kulturi, bez obzira na poslovne rezultate prikazane u godišnjim izveštajima.

Tek svaki sedmi radnik zaista veruje u kompaniju

Posebno zabrinjava podatak da samo svaki sedmi zaposleni oseća snažnu povezanost sa organizacijom u kojoj radi.

To znači da relativno mali broj ljudi vidi uspeh kompanije kao lični uspeh i spreman je da uloži dodatni napor kako bi firma ostvarila bolje rezultate.

Većina zaposlenih nalazi se na potpuno drugoj strani spektra.

Više od polovine ispitanika otvoreno navodi da je nezadovoljno svojim poslodavcem. Čakk 34 odsto priznaje da posao obavlja bez posebne motivacije, praktično ispunjavajući samo minimum obaveza koje radno mesto zahteva.

Takvo stanje često se opisuje izrazom „tihi otkaz“ – zaposleni formalno ostaju u firmi, ali emocionalno i profesionalno više nisu prisutni.

Da li uspeh kompanije znači i zadovoljstvo zaposlenih?

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da poslovni uspeh ne mora nužno da znači i kvalitetno radno okruženje.

Naime, među najuspešnijim kompanijama u Srbiji više je onih koje rezultate ostvaruju kroz sistem pojačane kontrole, pritiska i strogog nadzora zaposlenih. Takvih organizacija ima 58 odsto.

Nasuprot njima nalazi se 42 odsto kompanija koje uspeh grade kroz razvoj zaposlenih, međusobno poverenje i podsticanje saradnje.

Na prvi pogled može delovati da oba modela daju slične rezultate kada se posmatraju poslovni pokazatelji. Brojevi u finansijskim izveštajima često izgledaju jednako impresivno.

Međutim, kada se pažnja usmeri na ljude, razlike postaju veoma vidljive.

Kompanije koje ulažu u razvoj zaposlenih i grade kulturu poverenja beleže znatno bolje rezultate kada je reč o lojalnosti radnika, njihovoj motivaciji i spremnosti da ostanu u organizaciji na duži rok.

Korporativni rezultati mogu da sakriju ozbiljne probleme

Finansijski pokazatelji često predstavljaju samo jednu stranu priče. Kompanija može ostvarivati odlične poslovne rezultate, povećavati prihode i širiti tržišni udeo, a da istovremeno među zaposlenima vlada nezadovoljstvo.

Upravo zato autori istraživanja upozoravaju da uspešna kompanija nije automatski i dobro mesto za rad.

Dok pojedine organizacije do poslovnih ciljeva dolaze zahvaljujući poverenju, angažovanosti i zadovoljstvu zaposlenih, druge iste rezultate postižu kroz strogu kontrolu, visok pritisak i konstantnu smenu kadrova.

Cena takvog modela možda se ne vidi odmah u bilansima. Ali se vremenom ogleda kroz česte odlaske zaposlenih, gubitak znanja, pad motivacije i sve veće troškove zapošljavanja novih ljudi.

Poruka koju poslodavci ne bi smeli da ignorišu

Rezultati istraživanja predstavljaju ozbiljno upozorenje za domaće kompanije. Ako šest od deset zaposlenih razmišlja o odlasku, a većina rukovodilaca veruje da je situacija pod kontrolom, problem nije samo u tržištu rada već i u komunikaciji unutar organizacija.

Drugim rečima, dok menadžeri analiziraju tabele i grafikone, značajan deo zaposlenih već pretražuje oglase za posao.

A kada ljudi počnu da traže izlaz, statistika vrlo brzo prestaje da bude samo statistika.