Prilog za javnu raspravu
Od danas pa u narednih 30 dana otvorena je mogućnost da se Kruševljani uključe u javnu raspravu. Ona se odnosi na nacrt teksta „Mapa puta tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji za grad Kruševac“. Ovaj tekst je jedan prilog za tu javnu raspravu.
Pažljivo smo analizirali objavljeni dokument „Mapa puta tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji za grad Kruševac“ (možete ga preuzeti ili pogledati OVDE)
U nastavku slede komentari – strateški, metodološki i operativni.
I. Opšta ocena dokumenta
Dokument je konceptualno dobro postavljen. Jasno su definisane oblasti intervencije (7 tematskih celina), prepoznata je uloga grada, navedeni su potencijalni partneri i povezanost sa nacionalnim i evropskim inicijativama
Vidljiva je logična struktura: vizija → ciljevi → sistemske poluge → projektni predlozi.
Međutim, dokument ima karakter strategijskog okvira sa ograničenom operacionalizacijom. Nedostaju ključni elementi koji su neophodni da bi „mapa puta“ zaista funkcionisala kao instrument upravljanja tranzicijom.
II. Ključne sistemske slabosti
Nedostatak kvantitativnih polaznih vrednosti (baseline)
Navodi se potreba za procenom GHG emisija i bazom podatak, ali u dokumentu ne postoje:
– ukupne emisije CO₂ grada
– količine generisanog otpada po stanovniku
– procenat primarne selekcije
– procenat reciklaže
– udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu
– materijalni tokovi (MFA – Material Flow Analysis)
Bez početne linije merenja nije moguće pratiti progres. Svaka mapa puta mora početi od „gde smo sada u brojevima“. Tek na osnovu toga možemo kvantifikovati uspeh ili neuspeh projekta.
Ciljevi nisu SMART
Ciljevi su formulisani deklarativno („povećanje broja stanovnika“, „smanjenje emisija“), ali nisu:
– vremenski određeni
– kvantitativno definisani
– institucionalno obavezujući
Evo konkretnog primera (jedan od više uočenih):
„Smanjenje ukupnih GHG emisija“ nije cilj dok ne stoji: „Smanjenje emisija za 30% do 2030. u odnosu na 2024.“
Finansijska arhitektura nije razrađena
Pominju se mogući fondovi i investicije, ali nema:
– procene ukupne vrednosti implementacije
– prioritizacije po investicionom intenzitetu
– fazne realizacije (kratkoročno / srednjoročno / dugoročno)
– analize povrata investicije (ROI)
Bez finansijske strukture dokument ostaje programska izjava, a ne investiciona strategija.
Nedostaje upravljačka struktura tranzicije
Navodi se lider po oblastima, ali nije definisano:
– da li postoji gradski CE koordinator
– da li se formira CE kancelarija
– da li postoji međusektorski odbor
– mehanizam izveštavanja Skupštini grada
Tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji nije projekat – to je promena upravljačkog modela. Za to je potrebna institucionalna sidrena tačka.
III. Tematska analiza po oblastima
Sistem upravljanja otpadom
Ovo je najkonkretniji segment dokumenta (SRNjE centar, MBT postrojenje). Dobro je što se prepoznaje mehaničko-biološki tretman.
Međutim, nedostaje:
– analiza tržišta sekundarnih sirovina
– model ekonomske održivosti centra
– procena količine biootpada pogodne za kompostiranje
– strategija za građevinski otpad (koji je često najveći materijalni tok)
Takođe, nije razrađena deponijska taksa kao ekonomski instrument.
Energija
Modernizacija toplane i korišćenje otpadne toplote su dobar pravac. Ali:
– nema energetskog bilansa grada
– nije navedeno koliko domaćinstava je priključeno na daljinsko grejanje
– nema analize solarnog potencijala javnih krovova
– nije razrađen model energetskih zadruga
Energetska tranzicija mora biti brojevima potkrepljena, inače ostaje koncept.
Agro-cirkularnost
Ovo je strateški ispravan fokus za Kruševac (ruralna zona + biootpad). Predlog kompostiranja i biomase je dobar.
Međutim, nije analizirano:
– koliki je agrarni otpad na godišnjem nivou
– potencijal za biogas postrojenje
– sinergija sa prerađivačkom industrijom
Ovde postoji realna mogućnost za industrijsku simbiozu.
Podaci
Prepoznavanje potrebe za bazom podataka je snažan korak. Ali:
– nije definisan digitalni sistem
– nije jasno ko upravlja podacima
– nije predviđen otvoreni portal (open data)
Bez digitalne infrastrukture cirkularna ekonomija ne može funkcionisati sistemski.
IV. Strateške preporuke
Uvesti indikatore (KPI set, Key Performance Indicators = Ključni indikatori učinka ili pokazatelji performansi/uspešnosti)
Predlažem da grad definiše:
– Materijalnu produktivnost (BDP / ukupni ulaz materijala)
– Stopu kružnosti materijala (%)
– Stopu primarne selekcije (%)
– Emisije CO₂e po stanovniku
– Udeo obnovljivih izvora (%)
Izraditi materijalnu analizu tokova (MFA)
Ovo je temelj cirkularne strategije. Bez toga se ne zna gde su najveći gubici resursa.
Mapu puta podeliti na faze
Predložiti tri faze:
2025–2026 – institucionalno jačanje i baza podataka
2026–2028 – infrastrukturni projekti
2028–2032 – tržišna cirkularna ekspanzija
Uvesti cirkularnu javnu nabavku kao obavezu
Ovo je najjači instrument koji grad ima. Trenutno je pomenut kao pilot, ali treba ga normativno definisati. Ne postoji ni jedan razlog (osim političkih ili koruptivnih) da se javne nabavke ne organizuju na taj način.
Izračunati ekonomski potencijal
Svaka oblast treba da ima procenu:
– koliko novih radnih mesta
– koliki finansijski efekat
– koliko uštede energije
– koliko smanjenja emisija
Bez ekonomskog argumenta tranzicija nema političku snagu.
V. Zaključak
Dokument predstavlja solidnu strategijsku osnovu i pokazuje institucionalnu volju. Međutim, u sadašnjem obliku on je vizijski i programski, a ne upravljački instrument.
Da bi mapa puta postala stvarni mehanizam tranzicije, neophodno je:
– uvesti brojeve
– uvesti rokove
– uvesti odgovornost
– uvesti finansijsku konstrukciju
– uvesti merljiv sistem praćenja
Samim tim bi se u čitav projekat uvela i najvažnija stavka institucionalnog delovanja: odgovornost. Kada bi se znalo ko treba da uradi određeni posao i koji parametri pokazuju uspeh ili neuspeh tog posla, čitava priča bi dobila smisao. Ona, sa ovakvom mapom, nema apsolutno nikakvog smisla, sem postojanja dokumenta koji zadovoljava formu, a nema realnog značaja i rezultata.
Cirkularna ekonomija nije ekološka tema – to je ekonomska strategija otpornosti. Ako se dokument dopuni kvantitativnom analizom i jasnom upravljačkom arhitekturom, Kruševac može postati jedan od prvih stvarno sistemski cirkularnih gradova u Srbiji, a ne samo grad sa cirkularnim dokumentom. Dakle, do nas je.
Inače, na ovim stranicama u poslednje vreme donosimo analize svih značajnijih predloga i nacrta koji idu na javnu raspravu po sili zakona. To je uvek otvoren poziv za one koji žele da učestvuju u važnim odlukama, ali i olakšica za njih, jer svaki put dobiju detaljnu i realnu analizu. Kako će ko da koristi takve informacije – nije na nama.
