Regionalni centar za otpad: šta kriju dokumenti o lokacijama i tehnologijama?

Novi Regionalni centar za upravljanje otpadom trebalo bi da reši jedan od najvećih komunalnih problema Kruševca i okolnih opština. Ali dokumenti koji bi trebalo da pokažu zašto su izabrane baš određene lokacije i tehnologije otvaraju više pitanja nego što daju odgovora.

Nije sporno da regionu treba savremen sistem upravljanja otpadom. Sporno je da li je ono što se predlaže zaista najbolje rešenje – i da li je to dovoljno dokazano.

Nacrt Regionalnog plana upravljanja otpadom za period 2025–2034. i Strateška procena uticaja na životnu sredinu predviđaju regionalni centar, sanitarnu deponiju, MRF postrojenje za sortiranje, kompostanu, transfer-stanice i sistem primarne separacije.

Na papiru – moderan sistem. Kada se dokumenti čitaju pažljivije, međutim, pojavljuju se ozbiljne pukotine.

Da li je Srnje zaista najbolja lokacija?

Regionalni centar planiran je na području postojeće deponije Srnje. To ima logike: lokacija već služi za odlaganje otpada i postoji određena infrastruktura.

Ali ista dokumentacija navodi i probleme postojeće lokacije – između ostalog, nedostatak odgovarajućeg zaptivnog sistema i rizik od odrona na strmoj padini. Za postojeću lokaciju predviđene su sanacija i dodatna istraživanja.

Postavlja se jednostavno pitanje:

Ako je postojeća lokacija problematična, na osnovu čega je zaključeno da je upravo ona najbolja za regionalni centar koji bi trebalo da funkcioniše decenijama?

Tu dolazimo do možda najvećeg problema čitavog plana.

Dokumenti ne nude dovoljno transparentno poređenje više konkretnih alternativnih lokacija. Strateška procena uglavnom poredi scenario sa Planom i scenario bez Plana, što nije isto što i dokazivanje da je jedna lokacija bolja od druge.

Nema dovoljno podataka o zemljištu

Još ozbiljnije je to što sama Strateška procena navodi da za potrebe procene nije vršeno ispitivanje kvaliteta zemljišta na konkretnim lokacijama planiranih objekata.

Drugim rečima, od građana se očekuje da prihvate lokacije, a detaljna istraživanja se ostavljaju za kasnije faze.

To je obrnuto od onoga što bi javnost opravdano očekivala: prvo dokažite da je lokacija dobra, pa je onda izaberite.

Posebno je važno pitanje Srnja, gde se na postojeće potencijalno opterećenu lokaciju planira dugoročni regionalni sistem.

Transfer-stanica koja možda nije potrebna

Još zanimljivija je priča o transfer-stanicama.

Plan razrađuje dve – južnu i severnu. Međutim, u ekonomskoj analizi samog dokumenta dolazi se do zaključka da severna transfer-stanica nije ekonomski opravdana, dok se kao racionalno rešenje preporučuje samo južna.

Zašto onda građani u jednom delu dokumenta čitaju o objektu koji se u drugom delu praktično dovodi u pitanje?

To nije sitnica. Transfer-stanica znači:

• novu lokaciju,
• građevinske radove,
• opremu,
• zaposlene,
• održavanje,
• dodatne troškove,
• dodatni saobraćaj.

Ako je nema potrebe graditi – zašto je uopšte u planu?

Ako je ipak treba graditi – gde je dokaz da je potrebna?

Sistem za 2025–2034, a tehnologije za „posle“

Posebno zabrinjava tehnološki deo.

Plan predviđa MRF za sortiranje otpada i kompostanu, ali je kompostiranje uglavnom usmereno na zeleni i baštenski otpad. Istovremeno, ozbiljnije tehnologije za tretman mešanog i biorazgradivog otpada, poput MBT-a i anaerobne digestije, nisu deo osnovnog sistema u narednih deset godina.

MBT se praktično ostavlja za period nakon 2034. godine.

To otvara važno pitanje:

Da li danas projektujemo sistem za narednih deset godina ili infrastrukturu koja će određivati šta ćemo sa otpadom raditi narednih nekoliko decenija?

Jer kada jednom izgradimo ogromnu sanitarnu deponiju, teško je očekivati da će region imati isti motiv da brzo ulaže u tehnologije koje smanjuju količinu otpada koji na tu deponiju stiže.

Građani će plaćati sistem koji već sada košta milione

Prema Planu, ukupni operativni troškovi regionalnog sistema za 2028. procenjeni su na oko 5,02 miliona evra godišnje, pri čemu RCУO i deponija čine gotovo polovinu ukupnog OPEX-a.

To više nije samo tehničko pitanje.

To je pitanje novca građana.

Koliko će koštati odvoz otpada? Koliko će koštati regionalni centar? Ko će plaćati održavanje? Šta ako količine otpada budu veće od očekivanih? Šta ako separacija ne bude uspešna? Šta ako cena goriva i energije poraste?

Dokument koristi statičke proračune za referentnu 2028. godinu.

Ali otpad neće nestati 2028. godine.

Ovo nije rasprava „za ili protiv“ regionalnog centra

I upravo zato bi javna rasprava morala da bude mnogo ozbiljnija. Niko normalan ne može biti protiv uređenog sistema upravljanja otpadom.

Ali građani imaju pravo da znaju:

Zašto baš Srnje?
Zašto baš ove transfer-stanice?
Zašto se neke tehnologije odlažu posle 2034?
Koliko će sve to stvarno koštati?
I ko je uporedio druga moguća rešenja?

Ovo nisu tehnički detalji koje treba prepustiti nekome „u struci“.

To su odluke koje će određivati kako će Kruševac i okolne opštine upravljati otpadom decenijama i koliko će to građane koštati.

Zato bi javna rasprava trebalo da počne od najjednostavnijeg pitanja:

Ako je predloženo rešenje najbolje – pokažite nam poređenje sa svim ozbiljnim alternativama.

A građani bi trebalo da čitaju dokumente, postavljaju pitanja i šalju svoje primedbe. Napomena: oba dokumenta zajedno imaju 389 stranica. U svakom slučaju, ako imate primedbu ili sugestiju, link do obrasca je OVDE.

Jer kada se jednom izgradi regionalni sistem za upravljanje otpadom, biće kasno da se pitamo da li je moglo drugačije.

Ozbiljna detaljna analiza oba dokumenta se može preuzeti OVDE (ako nekoga to uopšte zanima…).