SLUČAJ ALADINA PAUČINCA: „Kako je sistem pokušao da me uništi!“

Niz tužbi protiv Aladina Paučinca, aktiviste iz Novog Pazara i osnivača „Inicijative slobodnih građana“, jedan su od tipičnih primera SLAPP postupaka kakvih je u Srbiji sve više.

Tokom pandemije korona virusa, 2020. godine, u Novom Pazaru je započela  borba koja će trajati gotovo godinu dana. Svakodnevni protesti ispred Opšte bolnice pod vođstvom Aladina Paučinca, aktiviste i građanskog borca koji je javnosti otkrivao istinu o haosu i neadekvatnoj zaštiti pacijenata u najtežem trenutku krize.

„Išli smo na sve ili ništa. Iznosili smo informacije do kojih smo dolazili preko svojih izvora o lošem tretmanu pacijenata, nestručnosti i haosu u bolnici. Bilo je užasno. Pacijenti ostavljeni sami, bez adekvatne nege, u očajnim uslovima sa umrlima kraj njih. Novi Pazar je, procenutalno gledano, najviše stradao u Srbiji,“ priseća se Paučinac.

„Radili smo našu analizu preko izvora koje smo imali i iznosili informacije u javnost. Ljudi su strepeli za svoj život, nismo znali da li ćemo preživeti koronu.“

Protestovalo se svaki radni dan, skoro godinu dana. Broj okupljenih je s vremenom opadao, sa 80 na oko 15 ljudi, usled stalnih pritisaka, zastrašivanja i ucena.

„Mene lično nisu opominjali, odmah su videli da sa mnom ne mogu da se dogovaraju, ali su pritiskali ostale.“

Ono što su otkrivali i objavljivali odnosilo se na, kako navodi, „nestručnost, lošu organizaciju, pogrešno lečenje i potpuni haos“ u bolnici. Pacijenti su ležali sami, bez nege, u očajnim uslovima, često i sa preminulima u sobama. Reagovalo se tek kada su stigli lekari iz Kragujevca, Kraljeva, Niša, Bosne, Turske.

„Slali smo poruke rukovodstvu bolnice. Oni su to smatrali uvredama. Nismo mi to radili iz mržnje, nego iz očaja. Shvatili smo da je problem u rukovodstvu bolnice i gradske uprave, jer su oni jedno.“

Tužbama protiv istine

Reakcija nadležnih bila je talas SLAPP tužbi – strateških tužbi protiv javnog angažmana. Samo direktor Opšte bolnice Meho Mahmutović, prema Aladinovim rečima, podneo je 37 tužbi – protiv građana, lekara specijalista, pa i pacijenata koji su javno govorili o lošem postupanju tokom lečenja.

„Protiv mene lično je pokrenuo 18 tužbi. Nije to za jednu stvar, ali je isti vid tužbi – sve su za uvrede, za nanošenje duševnog bola… Podnosio je dan za danom. Nisam mogao da nađem advokata u Novom Pazaru koji bi me branio. Samo jedan drug iz detinjstva, Emir Fetahović, ponudio mi je besplatnu pomoć. Kasnije je slučaj preuzeo JUKOM.“

Paučinac objašnjava da su se neke tužbe spajale – pet u jednu, tri u jednu – ali sudski epilog je uvek bio isti: Mahmutović bi dobijao presude, a on nijednu.

„Život mi se pretvorio u košmar. Nisu me slomile finansijski – jer sam dobio pomoć od Građanskih inicijativa – ali jesu fizički i psihički.“

Dodaje da je osećaj potpune bespomoćnosti bio najgori.

„Ako se protiv vas okrene direktor koji je u sprezi s vlastima, pravosuđem i svim njihovim poslušnicima – gotovi ste. Ovde ne postoji red, pravila, sistem – samo strah.“

Pritisak na rođake i poznanike

Prema rečima Aladina Paučinca, vlast u Novom Pazaru nije oklevala da kontaktira i pritisne svakoga ko je bio u bilo kakvom kontaktu sa njim.

„Koga god su videli da sa mnom razgovara, odmah su ga zvali, pretili mu i vršili pritisak,“ kaže on. Ta atmosfera straha uticala je ne samo na njegov posao, već i na odnose sa rođacima i prijateljima, koji su se sve više udaljavali zbog neizvesnosti i pritisaka koje je sistem stvarao.

U takvom sistemu, kaže, sloboda govora je najopasniji čin.

„Ovde ne možete da budete neutralni – ako ne stanete uz njih, gotovi ste. Ako nešto kažete – ima da vas nema.“

Zbog podrške koju je dobio od JUKOM-a i Građanskih inicijativa, veruje da mu se nisu „još više nakačili“, ali i dalje trpi posledice – kako na poslu, tako i u svakodnevnom životu. Često čuje upozorenja: „Proći ćeš kao Aladin.“

Trenutno je protiv Aladina Paučinca  još uvek aktivno 12 tužbi. Kaže da mu trenutno fali oko 500.000 dinara da bi pokrio troškove – advokate, takse, kazne.

„Skupljam pare uz pomoć prijatelja. Biće još presuda, još kazni. To su ljudi koji nemaju milosti. Da mi nisu pomogli JUKOM i Građanske inicijative, život bi mi se raspao. Morao bih da napustim zemlju. Oni su bili moj stub.“

U toku je i pravna bitka sa državom koja ne poštuje odluke Strazbura, gde su podnete predstavke u vezi sa povredama njegovih prava.

„Ako ne dobijem pomoć, biću primoran da se povučem. Malo je ljudi bez dlake na jeziku,“ zaključuje Aladin Paučinac, pozivajući na veću solidarnost i podršku onima koji se usude da govore istinu.

Izvor: KruševacPRESS