Potvrđeno: kiseonik se može stvarati i bez fotosinteze — tajna „mračnog kiseonika“ u dubokom Pacifiku

19.02.2026. 037info.net

Naučna zajednica napravila je otkriće koje menja osnovno razumevanje našeg sveta. Do sada smo verovali da se molekularni kiseonik (O₂) stvara jedino fotosintezom — procesom u kome biljke, alge i neki mikroorganizmi koriste svetlost da razlože vodu i oslobode kiseonik. Ipak, novo istraživanje pokazuje da postoje delovi okeana gde se kiseonik proizvodi sasvim bez svetlosti — na dnu Pacifika, 4 km ispod površine.

Na tom ogromnom i svetlosno zatamnjenom području poznatom kao Clarion‑Clipperton zona (CCZ), naučnici su otkrili da specijalne kamene formacije na dnu — polimetalni noduli — mogu biti izvor kiseonika. Ove „čvornate“ stene, veličine do nekoliko desetina centimetara, bogate su metalima kao što su mangan, kobalt, nikal i drugi elementi važni za moderne tehnologije.

Kako se kiseonik proizvodi bez svetlosti?

Naučnici pretpostavljaju da su ti noduli elektrohemijski aktivni, odnosno da funkcionišu slično prirodnim „geobaterijama“. Kada su prirodni električni potencijali na površini ovih nodula dovoljno visoki, mogu izazvati proces sličan elektrolizi vode — razdvajanju molekula vode (H₂O) na vodonik (H₂) i kiseonik (O₂).

Na dubinama od 4 km, gde nema sunčeve svetlosti, fotosinteza je praktično nemoguća. Uprkos tome, merenja u eksperimentima pokazala su povećanje koncentracije kiseonika u neposrednoj blizini ovih nodula. Naučnici su bili iznenađeni jer do sada nijedno istraživanje na takvim dubinama nije zabeležilo proizvodnju kiseonika — samo njegovu potrošnju.

Šta ovo znači za nauku i život na Zemlji?

Ovakvo otkriće otvara nekoliko važnih pitanja:

Poreklo života: Ako se kiseonik može stvoriti bez svetlosti, možda su prvi oblici aerobnih (kiseoničnih) organizama mogli da se razviju u potpunom mraku dubokih okeana pre nego što su fotosintetički organizmi obogatili atmosferu.
Ekosistemi u tami: Mnogi mikroorganizmi i beskralježnjaci žive duboko ispod površine okeana, u apsolutnoj tami. Ako postoje lokalni izvori kiseonika, to bi moglo objasniti kako neke od ovih zajednica opstaju.
Astrobiologija: Mogućnost ne‑fotosintetičke proizvodnje kiseonika podstiče pitanja o mogućem životu na drugim svetskim telima koja imaju podzemne okeane, poput Jupiterovog meseca Evrope ili Saturnovog Enceladusa.

Dilema: rudarstvo nasuprot očuvanju okeana

Otkriće „mračnog kiseonika“ ima i praktične implikacije za industriju koja želi da izvuče ove nodule radi metala za baterije. Od električnih vozila do potrošačke elektronike. Ako važne ekološke funkcije ovih nodula nisu u potpunosti shvaćene, njihovo vađenje moglo bi nenamerno uzdrmati ili čak uništiti lokalne procese koji održavaju dubokomorske ekosisteme. Naučnici sada pozivaju na mnogo oprezniju procenu uticaja deep‑sea mining‑a.

Za kraj

Ova otkrića tek treba da budu potvrđena i proširena daljim istraživanjima. I pored toga, jasno je da naš tradicionalni model o stvaranju kiseonika nije potpun. Postoji mogućnost da duboke morske oblasti bez svetlosti doprinose proizvodnji kiseonika na neočekivan način. To menja naš pogled na ekologiju, evoluciju i potencijal života izvan Zemlje.