Rupa proslavila svoj drugi rođendan

Danas nam je divan dan, divan dan, našoj Rupi rođendan… Tako su danas stanovnici naselja Vledo Jurić u Kruševcu mogli horski da otpevaju stojeći na uglu kod lokalne ambulante. Samo da su imali takvu želju. Jer, danas obeležavamo drugi rođendan naše Rupe.

Rupa se pojavila pre tačno dve godine. Na početku je to bila standardna šahta, onako sa poklopcem, na trotoaru. Vremenski uslovi, saobraćaj i redovna upotreba trotoara od strane stanovnika naselja dovele su do lagane degradacije. Prvo su počele da se pojavljuju sitnije pukotine, a potom da se runi beton oko konstrukcije šahte. U sledećoj fazi je lagano počela da se pojavljuje ona – Rupa. Metalni okvir koji je držao poklopac šahte se urušio unutra i Rupa je zasijala u svom punom sjaju novorođenčeta. Čistih ivica i čiste unutrašnjosti. I kao što se deci na rođenju izmeri težina i visina, tako smo našoj Rupi tom prilikom izmerili prečnik od nešto preko 60cm i dubinu od oko 40cm.

Vremenom, kao i svako zdravo novorođenče, i Rupa je rasla. Doduše, samo u prečniku. Dubina joj se smanjivala zbog tradicionalne navike Srba da se u takve objekte ubacuju konzerve, kese i drugi otpad. Ipak, Rupa se odlično držala, pa je do svog prvog rođendana narasla do skoro 80cm u prečniku. Ton prilikom je dobila i svoj prvi poklon. Nadležni su je obišli i snabdeli je odelom – plastičnim znakom upozorenja čiji je zadatak bio da sve nas upozori i obavesti nas o Rupinoj egzistenciji i lokaciji.

Prošlost i sadašnjost

Vreme je prolazilo. Rupa je i dalje rasla, kao i svako mlado biće u razvoju. Tako je do današnjeg rođendana prerasla svoje odelo sa prvog rođendana. Plastični znak je upao u Rupu i sada manje deluje kao poklon od nadležnih, a više kao zaboravljeni ostatak jedne divne namere.

Rupa je tu. Deca iz naselja koja su joj vršnjaci već je imaju duboko urezanu u pamćenje i pamtiće je do kraja života. Jer, bez nje ne pamte taj deo ulice i trotoara. Takođe, vrlo dugo će je pamtiti i nekoliko neopreznih vozača čiji su točkovi upali u nju. Kao i mehaničari koji su popravljali kvarove nastale u tim prilikama. Tako je Rupa samim svojim postojanjem doprinela i razvoju zanatstva u našem gradu. Tako mlada, a već tako poznata! Vredna i priznata.

Neki tvrde, i ako za to nema dokaza, da je bilo i pešaka koji su u nju upadali, a bogami i biciklista. Roditelji najmlađih iz naselja svojoj deci koja krenu da se igraju napolju na vratima dovikuju, sad već obavezno, upozorenje: „Beži dalje od Rupe, pređi na drugu stranu!“. Stariji sami vode računa o tome, ali oni najstariji se ponekad zaborave…

Budućnost

Niko nema ni najmanju informaciju o tome koliko dugo će Rupa živeti. Već su počeli da se pojavljuju i predlozi da se ona uvrsti u turističku ponudu grada. Kad Amerikanci mogu da imaju kanjon Kolorada, kad neki tamo prodaju Nijagarine vodopade ili Kineski zid, zašto mi ne bismo iskoristili ono što nam je dato i što već imamo – našu Rupu? A ona je tu, raste i napreduje i ne traži ništa od nas.

Samo nas je strah jedne stvari: da se Rupa ne proširi toliko da u nju upadne i obližnja zgrada. Ili, potom i celo naselje. I dalje. Naša Rupa nije crna rupa koja guta sve pred sobom, ali i to je jedna od opcija… Jer, Rupa je sad već postala paradigma.

Živela, živela, i srećna nam bila…