Nova audio-arhiva srpske poezije: Stihovi velikih pesnika dostupni svima

Audio-snimci poezije Jovana Dučića, Alekse Šantića, Laze Kostića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa i drugih autora dostupni su na Wikimedia Commonsu pod Creative Commons licencom

Deo srpske književne baštine dobio je novu formu u digitalnom prostoru. Audio-snimci interpretacija poezije najznačajnijih srpskih pesnika objavljeni su na Wikimedia Commonsu, globalnoj digitalnoj zbirci slobodno dostupnih medijskih sadržaja. Snimci mogu da budu od koristi učenicima i nastavnicima, bibliotekama i drugim kulturnim ustanovama. Ali i osobama kojima je zvučni format važan za pristup književnim sadržajima.

Audio-arhivu je na Wikimedia Commons postavio novinar, spiker i audio-producent Milinko Vasiljević iz Loznice, koji je svoje profesionalne snimke interpretacija srpske poezije ustupio pod slobodnom Creative Commons licencom. Na taj način materijal nije ostao vezan za jednu internet stranicu ili komercijalnu platformu, već je smešten u međunarodnu digitalnu riznicu namenjenu čuvanju i deljenju slobodno dostupnih sadržaja.

Od Dučića i Šantića do Disa i Laze Kostića

Na stranici posvećenoj Vasiljevićevim audio-zapisima trenutno se nalazi 13 interpretacija poezije. Među njima su pesme Jovana Dučića, Alekse Šantića, Laze Kostića, Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja i Dušana Vasiljeva.

Zbirka, između ostalog, obuhvata Dučićeve pesme „Pesma ženi“, „Simvol“ i „Srce“, Šantićevu „Eminu“, Kostićevu „Santa Maria della Salute“, Rakićevu „Iskrenu pesmu“, Disove pesme „Možda spava“ i „Naši dani“, Jakšićevu „Otadžbinu“ i Zmajevu pesmu „Pođem, stanem“.

Time se književni tekst, koji se tradicionalno vezuje za knjigu i čitanje, približava publici i kroz zvuk. Za učenike to može predstavljati dodatni način upoznavanja sa poezijom, naročito u nastavi književnosti, gde interpretativno čitanje ima značajno mesto. Nastavnici mogu koristiti audio-materijal kao dopunu radu na času, za slušanje i analizu interpretacije, dikcije, ritma i načina na koji se pesnički tekst prenosi glasom.

Poseban značaj ovakvi sadržaji mogu imati za slepe i slabovide osobe, kojima audio-format omogućava neposredniji pristup književnim delima. Istovremeno, otvorena digitalna arhiva omogućava da materijal bude dostupan i korisnicima izvan Srbije, uključujući srpsku dijasporu.

Šta znači Creative Commons licenca

Važan deo ovog projekta nije samo činjenica da se poezija može slušati preko interneta, već i način na koji su snimci objavljeni.

Wikimedia Commons je platforma za skladištenje i deljenje fotografija, zvučnih zapisa, video-materijala i drugih medijskih datoteka. Onih koje se mogu koristiti u skladu sa uslovima odgovarajućih licenci. Vasiljevićev zvučni zapis glasa, na primer, objavljen je pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0). To je licenca koja omogućava deljenje i preradu materijala uz obavezno navođenje autora i poštovanje uslova licence.

Upravo zbog toga ovakva arhiva ima potencijal da bude korisnija od sadržaja koji je dostupan samo za jednokratno slušanje na komercijalnim platformama. Materijali koji su pravilno licencirani mogu se, u skladu sa konkretnim uslovima licence, uključivati u obrazovne, kulturne i druge projekte.

Za škole i nastavnike to otvara mogućnost da audio-zapise koriste kao dopunski nastavni materijal. Biblioteke, muzeji, kulturni centri i organizacije koje rade sa osobama sa invaliditetom takođe mogu da pronađu praktičnu primenu ovakvog sadržaja.

Digitalizacija nije samo čuvanje knjiga

Digitalno očuvanje kulturne baštine često se povezuje sa skeniranjem knjiga, čuvanjem fotografija, dokumenata i rukopisa. Audio-zapisi pokazuju da postoji još jedan važan sloj kulturne baštine – način na koji se književni tekst izgovara i interpretira.

Pesma zapisana na papiru ostaje ista, ali način na koji je neko pročita može značajno uticati na njeno doživljavanje. Naglasak, tempo, pauza, boja glasa i interpretacija daju tekstu dodatnu dimenziju. Zbog toga audio-arhiva ne predstavlja samo još jedan format za postojeću književnost, već i dokument jednog načina njenog izvođenja.

U vremenu kada se veliki deo sadržaja konzumira preko telefona i računara, dostupnost kvalitetnih zvučnih zapisa može biti jedan od načina da se klasična književnost približi publici koja joj inače pristupa uglavnom kroz školske udžbenike.

Audio-arhiva srpske poezije na Wikimedia Commonsu zato ima dvostruku funkciju. Ona predstavlja doprinos digitalnom očuvanju kulturne baštine i istovremeno otvara mogućnost njenog šireg korišćenja u obrazovanju i kulturi.

Audio-snimci su dostupni na Wikimedia Commonsu u kategoriji posvećenoj Milinku Vasiljeviću:

Wikimedia Commons – audio-arhiva Milinka Vasiljevića