Iz sveta veštačke inteligencije #32

Tekst sa brojem 32 je pred vama. I dalje pišemo o novostima iz sveta veštačke inteligencije.

Vesti

Google ulaže milijarde u AI

Trka za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije postaje sve intenzivnija. Najveće tehnološke kompanije ulažu ogromna sredstva kako bi obezbedile dovoljno resursa za razvoj svojih AI sistema. Najnoviji primer dolazi iz kompanije Google, koja je potpisala višegodišnji ugovor vredan više desetina milijardi dolara za pristup dodatnim računarskim kapacitetima potrebnim za razvoj veštačke inteligencije.

Prema navodima medija, Google će u narednim godinama izdvajati oko 920 miliona dolara mesečno kako bi koristio infrastrukturu koja uključuje desetine hiljada naprednih grafičkih procesora (GPU), ključnih za treniranje i pokretanje velikih AI modela. Reč je o jednoj od najvećih investicija ove vrste do sada.

Savremeni sistemi veštačke inteligencije, poput velikih jezičkih modela i generativnih AI alata, zahtevaju ogromnu količinu računarske snage. Za razliku od klasičnih procesora, GPU čipovi mogu istovremeno da obrađuju veliki broj operacija, zbog čega su postali nezamenjivi u razvoju AI tehnologija. Što je model složeniji i što više korisnika koristi AI servise, to je potrebno više računarskih resursa. Upravo zato tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u data centre, specijalizovane čipove i energetsku infrastrukturu.

Uspeh AI kompanija danas zavisi ne samo od kvaliteta njihovih algoritama, već i od toga koliko procesorske snage mogu da obezbede. Zbog toga sve veći značaj dobijaju data centri, sistemi za hlađenje, energetska mreža i pristup najmodernijim čipovima. Jedan od razloga za ovako veliku investiciju jeste nagli rast korišćenja AI alata. Kako broj korisnika raste, povećavaju se i zahtevi za infrastrukturom koja može da podrži obradu ogromnih količina podataka u realnom vremenu.

Kompanije poput Google-a nastoje da prošire svoje kapacitete kako bi omogućile brži razvoj novih AI funkcija, unapredile postojeće servise i odgovorile na sve veću konkurenciju na tržištu.

Amerikanci ne žele data centre za AI u svom dvorištu

Razvoj veštačke inteligencije poslednjih godina doveo je do prave trke za izgradnju novih data centara širom sveta. Ovi ogromni kompleksi puni servera predstavljaju osnovu na kojoj rade savremeni AI sistemi, od četbotova do naprednih alata za analizu podataka. Međutim, dok tehnološke kompanije ubrzano planiraju nove objekte, sve više građana izražava protivljenje njihovoj izgradnji.

Najnovije istraživanje javnog mnjenja u Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo je da većina stanovnika ne želi AI data centre u svojoj blizini. Razlog nije protivljenje samoj tehnologiji, već zabrinutost zbog posledica koje ovakvi objekti mogu imati po lokalnu zajednicu. Za rad savremenih AI modela potrebna je ogromna računarska snaga. Zbog toga kompanije grade data centre koji sadrže hiljade servera i specijalizovanih procesora. Takvi objekti troše velike količine električne energije, a za hlađenje opreme često su potrebne i značajne količine vode.

Stanovnici pojedinih američkih gradova i opština strahuju da bi povećana potrošnja resursa mogla da utiče na životnu sredinu, poveća račune za komunalne usluge ili dodatno optereti postojeću infrastrukturu. Mnogi izražavaju zabrinutost i zbog buke, saobraćaja i promene izgleda naselja u kojima žive.

Kompanije koje investiraju u data centre ističu da ovakvi projekti donose nova radna mesta, dodatne prihode lokalnim samoupravama i podstiču razvoj infrastrukture. Za mnoge manje sredine to može predstavljati značajnu investiciju.

Ipak, protivnici smatraju da koristi često nisu proporcionalne uticaju koji objekti imaju na lokalnu zajednicu. Oni ukazuju da broj stalno zaposlenih u data centrima nije veliki u poređenju sa veličinom investicije, dok se najveći deo koristi sliva ka velikim tehnološkim kompanijama.

Stručnjaci upozoravaju da bi rastući otpor građana mogao da postane jedan od najvećih izazova za dalji razvoj veštačke inteligencije. Potražnja za računarskim kapacitetima raste iz godine u godinu, a bez novih data centara biće teško podržati razvoj sve složenijih AI sistema.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje kako uskladiti tehnološki napredak sa interesima lokalnih zajednica. Kompanije će verovatno morati da ulažu više u održiva rešenja, efikasnije korišćenje energije i transparentniju komunikaciju sa građanima. Tako će dobiti podršku za buduće projekte.

Zanimljivosti

Monako Glass donosi Claude Code u pametne naočare

Tržište pametnih naočara poslednjih godina ubrzano raste, ali većina proizvođača fokusira se na fotografisanje, navigaciju ili prikaz obaveštenja. Kineski startup Monako odlučio je da krene drugačijim putem i predstavi uređaj namenjen pre svega programerima i korisnicima veštačke inteligencije. Njihov proizvod Monako Glass kombinuje nosivu tehnologiju sa AI agentima poput Claude Code-a i OpenAI Codex-a. Na taj način otvarajući mogućnost da korisnici komuniciraju sa naprednim alatima za razvoj softvera bez potrebe da stalno gledaju u ekran računara.

Monako Glass predstavlja svojevrsni nosivi računar u formi naočara. Uređaj pokreće Linux operativni sistem MonoOS i opremljen je ekranom koji prikazuje informacije direktno u korisnikovom vidnom polju. Pored toga, naočare imaju ugrađenu kameru, mikrofone, zvučnike i podršku za glasovne komande, što omogućava prirodnu komunikaciju sa AI sistemima.

Ono po čemu se Monako Glass izdvaja jeste integracija sa AI agentima za programiranje. Umesto klasičnog kucanja komandi na tastaturi, korisnik može glasom da zatraži kreiranje aplikacije, izmenu postojećeg koda ili rešavanje određenog programerskog problema. Claude Code zatim obrađuje zahtev i generiše odgovarajuća rešenja, dok se rezultati prikazuju na ekranu ugrađenom u naočare.

Na primer, programer može da izgovori zahtev za kreiranje nove React aplikacije ili dodavanje određene funkcionalnosti postojećem projektu. AI agent zatim analizira zadatak, generiše kod i prikazuje napredak rada u realnom vremenu. Korisnik može da prati proces, postavlja dodatna pitanja ili traži izmene bez potrebe da prekida posao i prelazi na drugi uređaj.

Veliki jezički modeli poput Claude-a ne rade direktno na samim naočarama. Monako Glass služi kao interfejs koji povezuje korisnika sa AI servisima koji se izvršavaju u oblaku ili na povezanom računaru. Na taj način omogućeno je korišćenje naprednih AI funkcija bez potrebe za snažnim hardverom ugrađenim u sam uređaj.

Kompanija veruje da bi ovakav pristup mogao da promeni način na koji programeri koriste alate za razvoj softvera. Umesto rada ograničenog na ekran računara, AI asistenti postaju stalno dostupni. Oni mogu da pomognu u pisanju, analizi i optimizaciji koda praktično u svakom trenutku.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema