Iz sveta veštačke inteligencije #21

Broj 21 – „and counting…“

Vesti

Reddit protiv botova

Popularna platforma Reddit razmatra uvođenje biometrijske verifikacije korisnika kako bi se izborila sa rastućim brojem automatizovanih naloga i AI botova koji preplavljuju diskusije. Ovu mogućnost potvrdio je CEO Reddita, Steve Huffman, koji je izjavio da platforma istražuje opcije poput Face ID-a, Touch ID-a i passkey sistema kako bi potvrdila da iza naloga stoji stvarna osoba.

Generativni AI botovi postaju sve sofisticiraniji i sposobni su da lažiraju ljudsko ponašanje. Na primer, istraživači su otkrili da su botovi na podreditu r/changemyview postavili preko 1.700 komentara i sakupili više od 10.000 upvotova (glas kojim korisnici pokazuju da im se neki post ili komentar sviđa ili da je koristan), pre nego što su otkriveni i uklonjeni. Ovi botovi nisu bili obični spam nalozi, već su aktivno učestvovali u diskusijama i mogli su da utiču na mišljenja korisnika.

Ideja je da se koristi biometrijska provera koja potvrđuje da je osoba stvarno prisutna, bez otkrivanja njenog identiteta ili ličnih podataka. Huffman je naglasio da Reddit ne želi da zna ko ste, već samo da zna da ste ljudski korisnik. Ovo uključuje tehnologije koje proveravaju lice ili otisak prsta, a razmatraju se i sistemi trećih strana koji omogućavaju proveru bez deljenja ličnih dokumenata.

Ova ideja izazvala je podeljene reakcije među korisnicima. Dok neki smatraju da je biometrijska provera neophodna da se očuva kvalitet diskusija i suzbije AI spam, drugi strahuju da bi ovo ugrozilo anonimnost – jedan od temelja Reddit zajednice. Pojedini korisnici se pitaju kako će provera funkcionisati kod onih bez prednje kamere ili Apple uređaja, dok drugi već razmišljaju o napuštanju platforme.

Reddit nije jedini koji se suočava sa ovim problemom. AI botovi i automatizovani nalozi sve više preplavljuju društvene mreže i online zajednice, a tradicionalne metode otkrivanja postaju nedovoljno efikasne. Biometrijska verifikacija predstavlja jedno od najjednostavnijih rešenja za potvrdu ljudske prisutnosti, ali otvara pitanja o privatnosti i anonimnosti.

Robotaksi u Zagrebu

Zagreb postaje prvi evropski grad sa komercijalnom uslugom robotaksija, zahvaljujući strateškom partnerstvu hrvatske kompanije Verne, Ubera i kineske kompanije Pony.ai.

Robotaksiji koriste autonomni sistem vožnje kompanije Pony.ai, koji je zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Vozila su opremljena senzorima, kamerama, LIDAR-om (laserski senzor koji meri udaljenost i stvara 3D mapu okoline) i softverom koji omogućava: detekciju prepreka i drugih vozila, prepoznavanje saobraćajnih znakova i semafora, predviđanje ponašanja pešaka i vozača, odlučivanje o optimalnoj putanji u realnom vremenu. Putnici će moći da naruče vožnju putem Uber aplikacije ili Verneove platforme, a vozilo će samostalno odvesti do odredišta, uz nadzor sigurnosnog operatera tokom testne faze.

Primarni cilj je modernizacija gradske mobilnosti i smanjenje saobraćajnih gužvi. Robotaksiji omogućavaju fleksibilniji i dostupniji javni transport, smanjenje ljudskih grešaka u vožnji, potencijalno niže troškove prevoza u budućnosti.

Testiranja robotaksija u Zagrebu već su počela. Tokom probnog perioda, 23. marta 2026. godine, došlo je do saobraćajne nesreće u centru grada. Testno autonomno vozilo Verne učestvovalo je u sudaru na raskrsnici. Vozilo je bilo u autonomnom režimu vožnje, a u kabini je bio prisutan sigurnosni operater. Drugo vozilo udarilo je robotaksi sa zadnje strane, uzrok nesreće nije povezan sa sistemom autonomne vožnje. Srećom, niko nije povređen, a nastala je samo materijalna šteta. Policija je utvrdila da je vozač drugog vozila odgovoran za incident.

Zvanično lansiranje robotaksija očekuje se uskoro, tokom 2026. godine, nakon završetka testnog perioda i dobijanja potrebnih dozvola od lokalnih vlasti. Verne će upravljati flotom, Pony.ai će obezbediti autonomni sistem vožnje, dok će Uber integrisati uslugu u svoju globalnu platformu, omogućavajući naručivanje vožnje putem poznatih kanala.

Javna percepcija je pomešana. Dok mnogi građani izražavaju uzbuđenje zbog tehnološkog napretka i praktičnosti robotaksija, postoje i zabrinutosti oko sigurnosti i pouzdanosti autonomnih vozila. Testovi i nesreće tokom probnog perioda omogućavaju kompanijama da unaprede sistem i stvore veće poverenje korisnika pre nego što usluga postane široko dostupna.

Zanimljivosti

AI Slop: digitalni spam novog doba

Veštačka inteligencija danas sve više preuzima kreiranje sadržaja – tekstova, slika, videa i audio materijala. Iako ovo može olakšati rad i uštedeti vreme, pojavio se novi problem poznat kao AI slop.

AI slop predstavlja niskokvalitetan sadržaj koji je generisan pomoću veštačke inteligencije. To mogu biti tekstovi koji nemaju pravi smisao, slike koje izgledaju čudno ili videi bez jasne poruke. Za razliku od pažljivo kreiranog materijala, AI slop ne pruža stvarnu vrednost korisnicima. Nastaje brzo, u velikim količinama i često služi samo da popuni prostor ili privuče pažnju. Može se posmatrati kao digitalni „spam“, ali umesto neželjenih mejlova, radi se o sadržaju koji izgleda ljudski, ali ne donosi pravu korist.

Razlozi zbog kojih AI slop nastaje su višestruki. Prvo, postoje pritisci za masovnim generisanjem sadržaja. Kompanije žele što više materijala da bi povećale posetu sajtu ili prisustvo na društvenim mrežama, a kvalitet često nije prioritet. Drugo, moderni AI alati mogu vrlo brzo kreirati tekstove, slike ili video, što podstiče brzo objavljivanje bez ljudske provere. Treće, nedostatak nadzora znači da AI može stvarati sadržaj koji algoritam smatra logičnim, ali koji ljudima nema smisla ili je beskoristan. I četvrto, u borbi za bolju poziciju u pretragama i SEO optimizaciji, kvantitet često nadjačava kvalitet.

AI slop nosi više problema. On smanjuje kvalitet informacija jer korisnici teško mogu da razlikuju korisne podatke od besmislenih. Oštećuje reputaciju sajtova ili brendova koji ga objavljuju. Ali, i uvećava digitalni „šum“, čineći internet još teže preglednim. Prepoznaje se po tome što tekstovi deluju generički, slike i videi su neprirodni ili sintetički, a greške u sadržaju su česte i očigledne.

Ipak, AI slop nije razlog da se odustane od veštačke inteligencije u kreiranju sadržaja. Stručnjaci savetuju kombinaciju AI i ljudske provere. Kada ljudi nadgledaju i uređuju ono što AI napravi, moguće je stvoriti kvalitetan, koristan sadržaj. I istovremeno izbeći niskokvalitetne materijale koji više štete nego što pomažu.

U eri automatizacije, razumevanje i prepoznavanje AI slopa postaje ključno. Samo tako možemo iskoristiti prednosti veštačke inteligencije, a da pri tom ne kompromitujemo kvalitet informacija i bezbednost digitalnog prostora.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema