Radojka i Tine Živković

radojka_i_tineRadojka (Globoder, avgust 1923. – Beograd, 2002.) i Tine (Globoder – Beograd), muzičari – umetnici na harmonici.

Radojka, ćerka Tihomira Tike Tomića iz Globodera, čuvenog harmonikaša, unuka Tomić Mateje Mate, guslara, narodnog poslanika iz Globodera. „Čudo od deteta“ stiglo je u beogradski „Nacional“. Pred mikrofon Radio Beograda stala je jednog martovskog dana 1932. Već u dvanaestoj godini je profesionalac.

Od 1941. Radojki se pridružio njen budući suprug Tine Živković. Sa Tinetom je Radojka nastupala u duetu, ali su se javljali i solistički. Osnovali su svoj ansambl, koji je u Jugoslaviji imao 11500 nastupa i koncerata i preko 800 u Austriji, Australiji i Nemačkoj i nizu zemalja svih kontinenata.

Radojka je sa Tinetom i sinovima, visokoobrazovanim muzičarima, imala nekoliko zapaženih koncerata. Bio je to porodični orkestar. Iza Radojke i Tineta je ostalo mnogo muzičkih tragova na pločama i kasetama.

Autor: Slobodan Simonović


Radojka Živković, kćerka Tihomira Tomića, rodila se 1923. godine u selu Globoderu, pored grada Kruševca. Tika “Globoderac“, poznati svirač i učitelj harmonike, nije želeo da mu dete svira – “bavi se muškim poslovima“ – kako je govorio, mada je devojčica pokazivala izuzetnu sklonost prema muzici. Ali sudbina ide drugim tokom. Marta meseca 1932. godine Politika na sedmoj strani donosi: “Juče posle podne u dupke punoj dvorani hotela Union… priređena je utakmica na kojoj je učestvovalo dvadeset šest harmonikaša, uglavnom iz Srbije i Vojvodine… Glavni aplauz je požnjela izvan konkursa osmogodišnja Radojka Tomić“. I eto, to je verovatno bio prvi umetnički korak male “harmonikašice“ koji će joj otvoriti put ka blistavoj karijeri u srcima mnogih ljudi širom Kraljevine Jugoslavije. Ubrzo, Radio Beograd je angažuje u emisijama narodne muzike, a posle rata postaje istaknuti solista ove kuće. Do kraja života ostaće na programima Radio i Televizije Beograd, čvrsto vezana dušom i telom za ovu instituciju. Poslednji snimak realizovan je 1997. godine u Studiju 6. Radio Beograda. Brojne su njene nagrade i priznanja: Langolen – Engleska, prvo mesto u grupi za narodnu muziku (1954), dokumentarni muzički film “Radojka“, snimljen za Unesko (1956), nacionalna muzička nagrada “Carevac“ (1966), više puta osvojen “Zlatni mikrofon“ kao i prvo mesto na učešću u konkursu “Talenti sveta“ održanom u Americi.

Radojka se pamti kao veliki narodni umetnik, zaljubljenik u harmoniku i muziku. Srpskom narodu je podarila prelepa kola i pesme. Njen način stvaranja i muzičko mišljenje toliko je blisko tradicionalnoj melodiji da se skoro od nje i ne razlikuje. Narod je njenu muziku prihvatio kao svoju, a to je nešto najlepše što se jednom stvaraocu može dogoditi. Ona je svoje kompozicije gradila po modelu folklornih melodija – seoskog ili gradskog tipa, srbijanskog, vojvođanskog ili bosanskog melosa, pa zato i ta ogromna snaga tradicionalnog u njenoj muzici.

Upoznavši vrlo rano Carevca, violinistu i legendu naše narodne muzike, mlada harmonikašica pod njegovim uticajem stvara svoj način sviranja, gradi estetiku i izgrađuje stil. Jednostavnost i savršenost, koju ćemo osetiti u slušanju njenih kola, dopiru do nas kao veliki dar Tvorca. Gradeći vrlo pažljivo i sa puno ljubavi svaku muzičku frazu ili rečenicu, ova žena stvorila je prava umetnička dela. Njena kola odišu čistotom, prozračnošću, a nadasve elegancijom, odmerenom melodijom i filigranskom ornamentikom. Ženska suptilna osećajnost stvorila je snažna, muška kola, koja se igraju punom nogom.

Za njom je ostalo puno snimljenih traka i ploča. Održala je na hiljade koncerata. Njena muzika slušana je rado na mnogim radio stanicama širom sveta… Ali, to su bila samo spoljna obeležja ove ličnosti. Ono suštinsko, nemerljivo, jeste dar koji nam je ostavila: kola i pesme, bogatstvo naše sadašnje nacionalne muzičke kulture. Radojka, kći i učenica Tihomira Tomića, osetila je muzički treptaj svoje Šumadije i prenela ih u nasleđe onima koji su za njom došli. Danas je po ugledu na njen način sviranja stasala jedna vrsna generacija muzičara, harmonikaša, koji iskazuju sebe u novim muzičkim folklornim formama i oblicima.

0
Podelite sa prijateljima: Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someonePrint this page