KONKURS ZA "SVETOSAVSKU POVELJU" – Kulturno - prosvetna zajednica Kruševac uputila je javni poziv za predlaganje kandidata koji bi konkurisali za godišnju nagradu ove ustanove "Svetosavska povelja". Rok za predlaganje kandidata je 15.januar 2009.godine. "Svetosavsku povelju" KPZ Kruševac do sada su dobili pesnik Milan Vučićević, koreograf Dragan Nikolić, pronalazač Milorad Obradović Faza i književnica Gordana Vlahović.

OBUKA ZDRAVSTVENIH RADNIKA – U Zdravstvenom centru Kruševac održan je skup "Menadžment u zdravstvu – principi, primene i metode" na kojem su učestvovali zdravstveni radnici iz četiri doma zdravlja iz centralne i južne Srbije. Obuku je vodio Majkl O Rurk. Glavni cilj ovog projekta je da se u okviru državnog obrazovnog sistema kreira nacionalni obrazovni program za menadžment u zdravstvu (nivo mastera) u skladu sa međunarodno priznatim standardima, kao i da se za oko 1500 zdravstvenih radnika obezbede kraći kursevi iz menadžmenta u zdravstvu.

KOME TREBA STAN OD 310 KVADRATA!? – Stanovnici ulica Ostrva Vida i Svetog Save u kruševačkom Novom naselju, pokrenuli su potpisivanje peticije kako bi sprečili izgradnju višespratnica u svom komšiluku. Konkretan povod bilo je saznanje da je Odsek za urbanizam Grada Kruševca doneo rešenje za izgradnju objekta P+2 sprata u ulici Ostrva Vida dozvoljene površine od čak 870 metara kvadratnih sa dve stambene jedinice i poslovnim prostorom.

Stanovnici ove dve, ali i okolnih ulica, sumnjaju da će kasnije, tokom gradnje, ova zgrada iz porodične biti pretvorena u više porodičnu i time im stvoriti dodatne probleme.

- To znači da bi vlasnici parcele trebali da izgrade dva stana, svaki površine od 310 kvadrata! Mi ne poznajemo nijednog građanina Kruševca koji ima toliki stan. Pored toga krši se i zakon koji kaže da su porodični stambeni objekti objekti sa najviše dve stambene jedinice, te da je najmanja površina parcele za višeporodične stambene objekte šest ari, što ovde nije slučaj. – navodi se u peticiji stanovnika Novog naselja.

Ovo naselje je nastalo na prostoru između Pionirskog parka i ulica Vece Korčagina, Šumadijske i Dušanove nakon Drugog svetskog rata, i smatra se jednim od urbanistički bolje rešenih naselja u gradu. Decenijama je ovde bilo dozvoljeno da se zidaju samo kuće sa spratom i potkrovljem, a u poslednjih nekoliko godina, naročito po obodu, niče sve više višeporodičnih stambenih objekata koji donose puno nevolja građanima.

- Na obodu naselja izgrađeno je nekoliko velikih zgrada, tako da subotom i uveče, kada radi škola stranih jezika, nemamo gde da parkiramo auto i velike su gužve. Buka je, takođe, nesnosna. Spremni smo da, ako treba, formiramo i udruženje kako bi zaštitili interese i karakter Novog naselja. Od lokalne vlasti tražimo da uradi Detaljni urbanistički plan za ovo naselje, ali i da striktno poštuje propise. Zamislite šta će se desiti kada se u ulici gde je predviđeno mesto za parkiranje 10 automobila izgradi stambena zgrada sa 15 ili 20 stanova? – pita se doktor Nenad Krstić.

U Novom naselju ima oko 700 domaćinstava, a dosada je više od 100 potpisalo peticiju za sprečavanje gradnje višespratnica.

- Ukoliko se takva izgradnja nastavi bićemo direktno ugroženi jer su premeri cevi za vodu i kanalizaciju, kapaciteti električne energije predviđeni za određeni broj kuća, a sada se broj stanova znatno povećava. Strah nas je da će se ovakav vid "maherske gradnje" nastaviti jer u naselju ima dosta staračkih domaćinstava, a njihovim naslednicima je bitno da plac prodaju što skuplje i eventualno dobiju koji stan ili lokal. – dodaje Dragan Petrović.
 
U Odseku za urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave tvrde da je strah građana Novog naselja bezrazložan.

- Ne postoji način da se zgrada koja je dobila odobrenje za izgradnju porodičnog stambeno - poslovnog objekta pretvori u višeporodični stambeni objekat. Verovatno su i malo zbunjeni jer je u jednom delu naselja, ka Pionirskom parku i Gradskom stadionu, dozvoljena izgradnja višeporodičnih stambenih objekata. I za građane i za nas bilo bi dobro kada bi se za taj prostor, koji je interesantan investitorima, uradio detaljni plan regulacije. Mi smo prošle godine pokrenuli inicijativu, ali se radi o skupom projektu i pitanje je kada će biti završen. – kaže Slaviša Bojković, šef Odseka za urbanizam i građevinarstvo Gradske uprave Kruševac.

MLADE JE TEŠKO FASCINIRATI UMETNIČKIM DELIMA – Najuspešniji rad 50.Oktobarske izložbe u Umetničkoj galeriji Kruševac, po oceni publike, je slika rađena u tehnici akrilik na platnu "Bez naziva" akademskog slikara Nebojše Milčeva. Ovo je bilo prvi put da su posetioci Oktobarske izložbe birali najbolje delo, a dobitnik priznanja kaže da mu podjednako prijaju i pohvale publike i kolega.

- Prvi put sam nastupio na Oktobarskoj izložbi kao student 1987.godine i tada sam dobio treću nagradu. Dve godine kasnije osvojio sam prvu nagradu. Ovogodišnja nagrada mi znači puno, kao i sve nagrade, uostalom. Teško je reći da li su značajnije nagrade publike ili stručnog žirija. Verovatno su objektivne i jedne i druge, jer se umetnička dela ne stvaraju samo zbog ljudi iz branše, već zbog svih koji imaju tu vrstu senzibiliteta. – smatra Nebojša Milčev.

Pobednik jubilarne Oktobarske izložbe je diplomirao slikarstvo na Akademiji u Novom Sadu. Imao je samostalne izložbe u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu kao i više kolektivnih izložbi u inostranstvu.

- Uglavnom slikam pejzaže i sve ono što sledi uz to – cveće, biljke, drveće, rastinje. To ide od neke virtuelne realnosti, skoro realističkog pristupa, do igre senki i linija. Slika kojom sam pobedio na Oktobarskom salonu je neka vrsta eksperimenta, veliki format, ali radim i ulje i crteže. – dodaje Nebojša.

Milčev smatra da u Kruševcu ima dosta mladih i talentovanih likovnih umetnika kojima je potreban prostor kako bi se u potpunosti iskazali.

- Jedna manifestacija godišnje na gradskom nivou nije dovoljno za toliko umetnika, a mislim da ih u ovom momentu ima 50-tak. Potreban je jedan dinamičniji prostor za izlaganje. Mnogi mladi umetnici su konfrontirani, iz raznih razloga, sa instituacijama, a koncepcija kulture u gradu je i dalje na nivou 50-tih godina prošlog veka. – tvrdi Nebojša Mičev.

On smatra da prostor u spomen - parku Slobodište može da se iskoristi za organizovanje likovne ili vajarske kolonije na nivou grada koja bi okupila renomirane umetnike iz Srbije, ali i inostranstva.

Nebojša Mičev predaje likovno vaspitanje u Medicinskoj školi i Gimnaziji i kaže da su mladi nisu previše zainteresovani ne samo za likovnu već i ostale umetnosti.

- Deluju poprilično hladno i rekao bih da su izgubili fascinaciju umetničkim delima, svejedno da li su u pitanju slike ili fotografije. Ranije su reagovali, na primer, na akt, a sada ni to. Moderne tehnologije im nude mnogo više. Na svu sreću koristim pogodnosti interneta, pa mogu da im pokažem monografije poznatih umetnika i to je jedino što može da ih isprvocira. – zaključuje Nebojša Milčev.

Zavod za javno zdravlje je objavio da je od početka ove godine u Kruševcu je od zarazne žutice obolelo 182 osobe, a od tog broja je 146 obolelo posle 21. avgusta. Epidemiolozi iz Zavoda kažu da se sada broj novoobolelih postepeno smanjuje, a očekuje se da će se takav trend nastaviti.

Statistike kažu da je najviše novoobolelih registrovano sredinom oktobra. Tada je samo u jednoj nedelji zabeleženo 14 novih slučajeva. Čak dve trećine svih registrovanih čine mlađi od 18 godina. Tokom septembra i oktobra oboljevalo je, u proseku, po desetak ljudi nedeljno.

Od kako je kruševački Zavod za javno zdravlje 24. septembra proglasio epidemiju zarazne žutice u Kruševcu, stanje je redovno praćeno. Na području čitavog Rasinskog okruga tokom prošle godine od iste bolesti obolele su samo 52 osobe, dok je tokom ove godine evidentirano već 212 slučajeva.

"TRAJAL" BEZ STRUJE – Oko 1.200 radnika kruševačke "Trajal korporacije" poslato je na plaćeno odsustvo zbog nedostatka sirovina i limitirane količine struje koju fabrike dobijaju. Zbog dvomesečnog duga, koji iznosi 22 miliona dinara, kruševačka "Elektrodistribucija" je jednom delu "Trajala" isključila struju, a drugom limitirala potrošnju na dva megavata. Struja je potpuno isključena u fabrikama guma za bicikle u Ćićevcu i auto - guma u Dedini, dok je delu fabrike u Parunovcu potrošnja ograničena na dva megavata, tako da rade samo pogoni eksploziva i zaštitinih sredstava. Za uobičajenu proizvodnju potrebno je najmanje pet megavata tako da zbog limitirane količine i pogoni koji rade često ostaju bez struje.

POVEĆAN BROJ OBOLELIH OD PLUĆNIH BOLESTI – U prvih šest meseci ove godine u Kruševcu je registrovano oko 700 osoba obolelih od hroničnih opstruktivnih bolesti, što je skoro dvostruko više nego u prethodnoj godini. Tokom 2007.godine urađeno je 14.000 aktivnih pregleda pluća i registrovano 700 pacijenata sa hroničnom opstruktivnom bolešću i više od 300 sa astmom.

NOVI BROJ "BAGDALE ZA DECU" – U Književnom klubu "Bagdala" promovisan je novi broj časopisa "Bagdala za decu". U najnovijem broju časopisa predstavljeni su radovi učenika Osnovne škole "Branko Radičević" iz Bivolja, dok je redovna rubrika "Pesnički fijaker" posvećena pesniku po kojem škola nosi ime.

KNJIŽEVNO - FILOZOFSKA ŠKOLA – Savet Književno - filozofske škole, kojim je predsedavao dr Mile Savić, odlučio je da tema narednog zasedanja, koje će biti održano u junu 2009.godine, bude "Književnost u srpskoj filozofiji – filozofija u srpskoj književnosti". Poziv za učešće na manifestaciji biće upućen najeminentnijim imenima srpske filozofije: Radomanu Kordiću, Sretenu Petroviću, Saši Radojčiću, Jovanu Deliću, Leonu Kojenu, Bojani Stojanović Pantović...

RETROSPEKTIVA RADOVA DRAGIŠE OBRADOVIĆA – U Umetničkoj galeriji u Kruševcu u toku je retrospektivna izložba skica, crteža, skulptura u kamenu i drvetu vajara Dragiše Obradovića. Ovom izložbom autor obeležava 40 godina umetničkog rada. Obradović je do sada imao 40-tak samostalnih i preko 200 kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu, a ovo mu je četvrta izložba u Kruševcu.

DRŽAVNO PRVENSTVO SPECIJALNE OLIMPIJADE SRBIJE U MUŠKOJ KOŠARCI

Na Državnom prvenstvu Specijalne olimpijade Srbije u muškoj košarci koje je bilo održano 29. i 30.11.2008.godine u Nišu , sportsko društvo za decu i omladinu sa posebnim potrebama Palestra iz Kruševca , osvojila je 1. mesto u konkurenciji 10 gradova.

1. mesto – Kruševac
2. mesto – Beograd
3. mesto - Vranje

Grad Niš se pokazao kao dobar domaćin, ugostivši 100 takmičara sa svojim trenerima. Prikazane su i utakmice Unified košarke – zajednička igra, integracije dece iz redovne populacije i dece sa posebnim potrebama u mešovitim ekipama koje su popularne u svetu, a kod nas su revijalno prikazane.

Na ovogodišnjoj "Kacigi" je učestvovalo 135 autora iz 25 zemalja. Prvu nagradu na 17-om festivalu dobio je Karikaturista Tošo Borković. On je, prema oceni žirija, najbolje obradio temu "Srbija". Drugu nagradu dobio je Mileta Miloradović iz Kragujevca, a treću Kristian Topanu (Rumunija).

Priča "Srbija" donela je "Kacigu" i Aleksandru Čotriću iz Beograda. Prvu nagrada za pesmu "Srbija na glavi hoda" dobio je Veselin Gajdašević iz Feketića. Za aforizam, zlatom se okitio Dragan Rajičić iz Kragujevca ("Pa šta ako nas Evropa i svet neće! Srbija će sebi naći bolje društvo").

Tradicionalna nagrada "Rade Brka" otišla je u ruke Veselinu Milićeviću iz Vrbasa, za priču "Tata Gastarbajter".

Za mlade do 18 godina tema konkursa bila je "Igračka". Za karikaturu je nagrađen Aleksandar Petrikanović iz Beograda, za strip Uroš Maksimović, takođe iz Beograda, a nagradu za pisanu formu "pokupila" je Nikolina Tutuš iz Rume.

Kao i svake godine, nagrade će biti uručene 1. aprila naredne godine, kada će biti saopštena i nova konkursna tema.

Iz Sportskog društva PALESTRA je stigla informacija koju u celini prenosimo.

"Državno prvenstvo Specijalne olimpijade Srbije u muškoj košarci biće održano 29. i 30.11.2008.godine u Nišu. Učešće će uzeti 10 gradova širom Srbije u kojima rade sportski klubovi dece i omladine sa posebnim potrebama.

Među ekipama je i Sportsko društvo za decu i omladinu sa posebnim potrebama Palestra iz Kruševca, koja na ovo takmičenje spremna odlazi sa svojim košarkašima.

Predsednica S.D. "Palestra"
Mirela Milojević, prof.fiz.kul."

Uče za zanimanja koja poslodavci ne traže - Svaki treći nezaposleni Kruševljanin mlađi je od 30 godina. Iako u Kruševcu postoji potražnja za nekoliko zanimanja, u kruševačkim školama nema smerova za te zanate, dok se najveći broj đaka upisuje na smerove kojih je najviše među nezaposlenima. Iako su firme iz Norveške, Slovenije i Italije tražile radnike u Kruševcu, mladi Kruševljani nisu spremni da napuste zemlju kako bi se zaposlili.

Na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja u Kruševcu, koja pokriva Rasinski okrug, trenutno se nalazi 6.104 osoba mlađih od 30 godina, što je oko 30% od ukupnog broja nezaposlenih. Bez obzira na to što je u prvih deset meseci posao na određeno ili neodređeno vreme našlo 2.713 mladih, zapošljavanje ove grupacije je i dalje jako problematično.

- U odnosu na prvih deset meseci prošle godine broj nezaposlenih mlađih od 30 godina je smanjen za oko 900, ali je i dalje veliki i uz starije od 50 godina ovo je najugroženija kategorija. Najveći problem je neusklađenost obrazovnog sistema sa potrebama i zahtevima tržišta. Na evidenciji imamo oko 1.000 osoba za završenom ekonomskom školom, nešto malo manje maturanata gimnazije, poljoprivrednih, hemijskih i prehrambenih tehničara. I pored toga, svake godine se ponavljaju upisne kvote i prave kadrovi za evidenciju nezaposlenih. Na drugoj strani traže se livci, kovači, zavarivači, stolari, metaloglodači, ali njih nema - objašnjava Predrag Marković, direktor filijale Nacionalne službe zapošljavanja u Kruševcu.

Marković dodaje da od osoba sa fakultetskom diplomom do posla najteže dolaze pravnici i inženjeri hemijske struke.

Saša Čolić jedan je od onih koji su završili Ekonomsku školu.

- Pokušao sam da upišem fakultet, ali nisam uspeo, i sada tražim posao. Nisam se prijavio na evidenciju nezaposlenih jer planiram da dogodine ponovo idem na prijemni. Nisam siguran ni šta bih mogao da radim. U svakom slučaju, posao za koji sam se školovao me ne interesuje previše - kaže Saša. Ipak, među nezaposlenima ima i onih koji ne biraju posao.

- Završila sam za hemijskog tehničara, ali znam da ću teško naći posao jer su "Trajal", "Župa" i ostale fabrike u lošem stanju i otpuštaju radnike. Radila sam kod privatnika u marketu, u kladionici, kafiću. Trenutno tražim posao, ali ne boram previše. Samo da je plata koliko - toliko pristojna - priča dvadesetosmogodišnja Biljana Aleksić.

Deo problema u NSZ u Kruševcu pokušavaju da reše obukom nezaposlenih osoba za poznate poslodavce. Za sada je saradnja uspostavljena sa fabrikom "Vino Župa" u Aleksandrovcu, pozamanterijom "Župljanka" i konfekcijom "Braća Miljković" koja bi mogla da dobije i licencu za stručnu prekvalifikaciju kadrova.

U Kruševcu postoji opravdani strah da bi broj nezaposlenih u narednih nekoliko meseci mogao da se poveća jer se očekuju privatizacije IMK "14. oktobar", HI "Župa", DIP "Savremeni dom" i konfekcije "Zvezda". U toku ove godine bez posla je ostalo oko 250 radnika "Henkel Merime", a uskoro bi i stotinak ljudi moglo da napusti "Rubin".

Neće zaposlenje u inostranstvu

Po rečima Predraga Markovića, veliki problem u zapošljavanju ljudi mlađih od 30 godina, između ostalog, predstavlja i slaba želja za promenom mesta boravka kako bio se našao posao.

- Imamo stalnu tražnju za radnicima različitih profila iz Norveške, Italije, Slovenije, Nemačke, ali je interesovanje slabo. Norvežani su tražili zavarivače. Plata bi bila do 1.500 evra, radna nedelja regularna, smeštaj i hrana plaćeni u prva tri meseca, ali se niko nije javio. Na konkurs za 100 stolara javio se samo jedan. Mnogi bi mogli da nađu posao i u Vojsci Srbije koja ovde školuje kadrove za teritoriju čitave države, ali većina, kada čuje da treba da ide van Kruševca, odustaje uz obrazloženje da ne mogu "iz porodičnih razloga" - dodaje Marković.

ANKETA: Da li biste pristali da radite posao za koji se niste školovali?

Radica Jeremić
Završila sam za tehničara za finalnu obradu drveta, ali posla nije bilo pa sam prihvatila da radim kao dispečer taksija. Nema mnogo mogućnosti da se bira posao.

Slobodanka Biočanin
Radim kao orga­nizator programa što je blisko onome što sam završila - Višu poslovnu školu. Imam porodicu, dvoje dece i sigurno da bih prihvatila posao van struke.

Nenad Aleksić
Ne bih pristao da radim nešto zašta se nisam školovao. Studiram elektro­tehniku zato što želim da radim u toj struci i verujem da ću, kada završim, naći posao.

Gordana Mirković
Ponekad me je stid da kažem da sam završila za hemijskog tehničara jer nas ima puno. Zato ne mogu da biram posao već prihvatam ono što mi se ponudi.

Aleksandra Đokić
Studiram pa nisam razmišljala o tom problemu, ali vero­vatno da bih pristala da radim van struke. Takva je situacija da je teško birati posao. Mnogo važnije je kako je plaćen.

Jelena Ristić
Nikada ne bih prihvatila da radim neki posao osim onog za koji imam diplomu. Da nisam našla posao u Kruševcu, potražila bih ga u nekom drugom gradu.

TELEVIZORI I MUZIČKI UREĐAJI ZA VRTIĆE – Mališani iz kruševačkih vrtića imali su priliku da se druže sa poznatim glumcem Vojinom Ćetkovićem. U znak zahvalnosti što je Dečjoj ustanovi "Nata Veljković" omogućio da dobije donaciju u robi marke "samsung", vrednu 12.000 evra, mališani su mu poklonili album sa crtežima.

Na crtežima je predstavljen Vojin kao Mane u filmu "Zona Zamfirova" i kao Brando u seriji "Porodično blago".

- Izuzetno mi je drago što sam jednu ovakvu donaciju mogao da poklonim svom rodnom gradu u znak sećanja na srećno i bezbrižno detinjstvo koje sam imao. U trenutku kada su me ljudi iz "Samsunga" pozvali bio sam i kolima i sa bratom išao u vrtić, po bratanicu, tako da sam odluku lako doneo. – rekao je Vojin Ćetković.

U razgovoru sa Vojinom dečaci i devojčice su se raspitivali kako je biti glumac, koje uloge su mu najdraže, a koje najteže i skoro svi u glas su izjavili da će, kada odrastu, biti glumci.

Dečja ustanova "Nata Veljković" je na predlog Vojina Ćetkovića koji je promoter "Samsunga", dobila po deset televizora, kućnih uređaja , muzičkih linija, usisivača, mikrotalasnih pećnica ,dva frižidera i jednu mašinu za pranje i sušenje veša.

BEZ POSLA OSTAJE 500 LJUDI – U narednih nekoliko meseci više od 500 radnika kruševačkih preduzeća ostaće bez posla po raznim osnovama. U Sindikatu tvrde da poslodavci žure sa smanjenjen broja zaposlenih kako ne bi plaćali veće otpremnine.

Jovan Tešić je invalid treće kategorije, a u "Rubinu" radi već 19 godina. Trenutno vodi dve parnice protiv preduzeća, jer mu je smanjen koeficijent, a uskoro bi mogao da ostane bez posla.

- Poslali su me u Varvarin, gde se radi od 7 do 11, pa od tri popodne do sedam uveče, dok je između pauza. Smanjili su mi koeficijent sa 1.75 na 1.50, a kada sam ih tužio direktori su mi zapretili da neću još dugo ostati u preduzeću. – objašnjava Tešić.

Oko 60 radnika "Rubina" je početkom novembra, mimo svoje volje, poslato na odmor, a velika je verovatnoća da se deo njih neće vratiti na svoja radna mesta.

"Rubin" je samo jedno od desetak većih preduzeća u Kruševcu koje je u ovoj godini odlučilo da smanji broj zaposlenih.

- Smatramo da je otpuštanje radnika, pod izgovorom da je to zbog ekonomske krize u svetu, prenagljeno. Neke grane industrije, poput metalske i tekstilne, će sigurno osetiti posledice, ali druge neće u toj meri. Vlasnici preduzeća žele da što pre isteraju radnike, kako bi ih manje platili. Od Nove godine na snagu stupa prošireno dejstvo Kolektivnog ugovora koje će povećati otpremnine i zato se vlasnicima žuri. Naše procene kažu da će bez posla u Kruševcu ostati oko 500 ljudi. – ističe Milenko Mihajlović, predsednik Veća samostalnog sindikata u Kruševcu.

"Henkel Merima" je nedavno najavila da će uskoro otpustiti 62 radnika. Sredinom maja ovu fabriku je već napustilo 180 radnika.

- Kompanija Henkel Merima nastoji da prati kretanja na tržištu i učini sve kako bi proizvodnja bila ekonomski isplativa i kako bi se postigao odgovarajući nivo konkurentnosti. Privatizacionim ugovorom kompanija je predvidela socijalne programe i za one zaposlene za čijim radnim angažmanom je, usled promena, prestala potreba. Programi koje je kompanija ponudila zaposlenima u nekoliko prethodnih navrata bili su dobro prihvaćeni i omogućili su ljudima da počnu da se bave nekim drugim aktivnostima, ili da bez veće ekonomske štete ostvare svoje pravo na penziju. U 2009.godini nismo planirali otpuštanja radnika, ali ćemo pratiti kretanja na tržištu. – kaže Vojkan Marić, predsednik Upravnog odbora "Henkel Merime".

Pre privatizacije, novembra 2002.godine, "Merima" je imala oko 1.150 zaposlena, a u poslednjih pet godina taj broj je smanjen na oko 500.

Iz kompanije "Plima Holding" najavili su da će do kraja godine u tri preduzeća "Plima M", "Plima Vrnjci" i "Plima Pek" broj zaposlenih biti smanjen sa 650 na 500, odnosno da će biti otpušteno 150 radnika.

Smanjenje broja zaposlenih sprema se i u Gradskoj upravi.

- U Gradskoj upravi trenutno radi 268 lica, što je manje nego u drugim gradovima. Smatramo da bi optimalan broj u odnosu na broj stanovnika bio između 220 i 230 radnika, i to kada se uvede elektronska uprava. Do kraja godine je planirano da 10 ljudi ode u penziju, a za ostale bi trebalo napraviti socijalni program i obezbediti sredstva. Još pre dve godine smo tražili pomoć od Vlade u rešavanju ovog problema. Prosečna starost zaposlenih u Gradskoj upravi je oko 50 godina. – kaže gradonaćelnik Azdejković .

Ove godine je i "Kruševacput" smanjio broj zaposlenih za oko 200, a očekuje se da na kraju građevinske sezone možda još stotinak ljudi ostane bez posla. Neizvesna je i sudbina oko 550 zaposlenih u "Župi" gde je propao treći tender. U ovoj fabrici trenutno je radno angažovano oko stotinak radnika, dok su ostali, zbog smanjenog obima posla, na plaćenom odsustvu.

Posle cele godine uspešnog rada na projektu "Vršnjačka zaštitna mreža u mlađim razredima osnovnih škola", došlo je vreme da se članovi Mreže malo druže i razmene svoja dragocena iskustva u radu. Susreti su se dogodili u sedam gradskih škola istovremeno. Vršnjaci - domaćini dočekali su svoje drugare iz najbližih škola.

LEPŠE SA DRUŠTVOM NEGO KOD GAZDE – Kruševac nema studentski dom, ali zato ima Dom učenika srednjih škola "Pane Đukić Limar". U Domu je smešteno 80 devojaka i 45 momaka srednjoškolskog uzrasta, uglavnom iz okolnih mesta Brusa, Aleksandrovca, Varvarina, Trstenika, ali i Aleksinca, Jagodine, Leskovca, Raške. Kažu da je najvažniji razlog što su ovde druženje i niska cena smeštaja, a žale se jedino na ograničeno vreme za izlaske, do 22 sata, i to što je "usisivač težak".

Anđela Plavšić iz Aleksinca je učenica prve godine Medicinske škole.

- U Domu nam je super! Uvek za nađe vreme za sve. I za učenje, i za druženje, i za zabavu. Sredom organizujemo i karaoke veče. Sviđa mi se što je ove godine u Domu više mojih drugova i drugarica iz Aleksinca i okoline. Ima nas dvadesetak, možda i više. – priča Anđela.

U isto odeljenje sa Anđelom ide i njena drugarica i zemljakinja Miljana Miletić. Kažu da se druže već devet godina, još od obdaništa.

Marija Milosavljević, takođe, ide u Medicinsku školu, smer za fizioterapuete, a poreklom je iz Predejana kod Leskovca.

- Prvih nedelja bila sam malo zbunjena i nervozna, jer nikoga nisam poznavala, ali sam se kasnije navikla. Sviđa mi se što u Domu ima puno različitih aktivnosti, pa idem na čak četiri sekcije – literarnu, dramsku, folklornu i sportsku. – kaže Marija koja tvrdi da je Kruševac interesantniji i dinamičniji grad od Leskovca.

Ljubinka Petrović, šef vaspitne službe u Domu "Pane Đukić Limar" ističe da je najviše učenika iz Medicinske i Ekonomsko - trgovinske škole, ali se povećava i broj gimnazijalaca. Ranije ih je bilo po dvoje, troje, a sada ih ima dvadesetak.

- Imamo 125 slobodnih mesta, a obično primimo do 200 molbi. One sa slabijim uspehom savetujemo da konkurišu u Domu "Jefimija", koji ima 40-tak mesta. Interesovanje je veliko, zbog dobrih uslova i niske cene koja nije menjana nekoliko godina. Smeštaj i ishrana su oko 3.000 dinara, a ovde imaju besplatan internet, telefone u sobama kako bi roditelji mogli da ih zovu, dobro opremljenu biblioteku... -nabraja Ljubinka Petrović.

Njenu priču potvrđuje i učenik Hemijsko - tehnološke škole Bojan Karajović iz Laćisleda kod Aleksandrovca.

- Moj drug, kada ide popodne u školu, stanuje kod tetke, a ona živi daleko od škole. Kada ide u prepodnevnu smenu putuje, a mesečna karta mu je oko 2.200 dinara. Neki drugari iz odeljenja samo za mesečnu kartu plaćaju više od 4.000 dinara. Zato je ovde bolje, da ne pominjem to što imamo mogućnosti i da se zabavimo u gradu, ali i za razne aktivnosti u domu. – ističe Bojan, dok Lazar Miletić iz Jagodine, koji je neko vreme stanovao privatno, tvrdi da se u Domu, gde je raspored precizan, i bolje uči.

Većina učenika je angažovana u nekoj od brojnih sekcija i na taj način koriste svoje slobodno vreme. Ove godine je, na njihovu inicijativu, formirana folklorna sekcija, jer neki, poput Miljane Miletić koja igra već devet godina, imaju zavidno iskustvo.

Kristina Matić iz Obreža kod Varvarina i njena cimerka i najbolja drugarica Suzana Borota su aktivne u literarnoj i novinarskoj sekciji.

- Pišem kratke priče o problemima koji muče moju generaciju i čitam ih na sastancima sekcije. Na novinarskoj sekciji uglavnom radim predloge za vršnjke koji film da pogledaju, ili koju knjigu da pročitaju. – objašnjava Kristina.

Sa Kristinom u domu je i njen mlađi brat Stefan, i to je jedna od tradicija doma da braća i sestre budu zajedno. Zanimljivo je da je jedna od vaspitačica, Suzana Čikarić, takođe nekada bila u Domu "Pane Đukić Limar", dok je poslednja rekonstrukcija trpezarije rađena po nacrtu arhitekte koji je svoje srednjoškolske dane proveo ovde.

Suzana Borota dodaje da se u Domu steknu prijateljstva za čitav život.

- Ovde smo naučile mnoge lekcije života, a toliko često smo zajedno, nas i još dve cimerke, da nas ponekad i vaspitači mešaju. Leti idemo jedna kod druge i nastavljamo druženje i verujem da će tako biti zauvek. – ubeđena je Suzana.

Gotovo u glas momci i devojke tvrde da je najviše vole sredu, kada su na meniju za ručak piletina, pire i grašak, a pita sa mesom za večeru. Kada izlaze u grad obično obilaze kafiće u blizini Doma, a na pitanje da li ima i zaljubljenih parova odgovaraju zagonetnim osmesima.

Ljubinka Petrović kaže da u Domu nemaju puno problema sa disciplinom.

- Pravila se znaju, kao i sankcije za njihovo nepoštovanje, i toga su svi svesni. Nedavno smo imali manju tuču dvojice drugara, jer je jedan drugom sakrio knjigu, ali se sve završilo ukorom. U Domu postoji i portirska služba koja vodi računa o bezbednosti, jer se ranije dešavalo da dosta čudnih likova upada ovde bez ikakvog razloga.

Državni sekretar iz ministarstva poljoprivrede Milan Petrović je danas bio gost Regionalne privredne komore Kruševca. Na konferenciji za medije on je najavio ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju kao najvažniju stavku u agrarnoj politici za narednu godinu, a cilj je podizanje konkurentnosti domaćih poljoprivrednika. Petrović je istakao da će budžet za narednu godinu biti restriktivan, ali i da će njegovo ministarstvo pokušati da to primarni poljoprivredni proizvođači ne osete i da im ne bude ukinuto ništa od subvencija koje su imali u 2008-oj godini. On je naglasio da je ova godina, po količini para izdvojenoj za subvencije (oko 300 miliona evra) rekordna u istoriji Srbije.

Gost RPK je bio i direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović. On je rekao da je u sklopu priprema za ulazak u EU i izvoza na njeno tržište potrebno obezbediti da ovdašnja potvrda veterinara o ispravnosti hrane bude važeća u Uniji. Mićović je naglasio da država stalno pokušava da obezbedi uslove da se iz Srbije izvozi mleko u EU, i najavio da će u januaru naredne godine u Srbiju doći predstavnici Evropske komisija za bezbednost hrane koji treba da provere da li će takav izvoz biti moguć. Stanje je trenutno takvo da Srbija ima dozvolu da sa proverom domaćih veterinara mleko koje je proizvela može da preveze preko teritorije EU.

Gosti Komore su danas u Kruševcu sa poljoprivrednicima našeg kraja razgovarali i o agrarnoj politici u narednoj godini, a razgovor je bio vrlo ozbiljan i inspirativan za obe strane.

KUPUJU FABRIKE SA 1.000 DINARA U DŽEPU – Interesovanje ruskog biznismena Igora Čurkina, koji je zainteresovan za kupovinu kruševačke IMK "14.Oktobar", unelo je nespokoj među radnike ove industrije, jer većina preduzeća koja su kupljena novcem sumnjivog porekla radi loše. Radnici "Trajala" su u poslednja dva meseca dva puta štrajkovali, dok zaposleni u "Župi" strahuju od još jedne loše prodaje.

Kontraverzni ruski biznismen Igor Čurkin je već dva puta bio u poseti Kruševcu, odnosno IMK "14.Oktobar", i iskazao interesovanje da je kupi. Pre mesec dana Čurkinova kompanija "Laz bus" iz Ukrajine dostavila je i ponudu za kupovinu trsteničke "Prve petoletke". Čurkin je decembra prošle godine uhapšen u Beogradu na osnovu poternice Interpola, zbog brojnih finansijskih malverzacija, ali je kasnije pušten na slobodu.

Predsednik Sindikata "14.Oktobra" Ljubiša Velimirović kaže da oko 1.990 zaposlenih prevashodno brine da li će privatizacija biti dobra ili loša, a ne ko će biti vlasnik.

- Koliko znam, Čurkin je samo jedan od zainteresovanih za kupovinu IMK "14.Oktobar" u celini. Strah kod zaposlenih postoji, ali nam je manje važno da li će vlasnik biti Rus, Ukrajinac, Rumun ili Srbin. Iskustvo je pokazalo da ni domaći tajkuni nisu bolji od stranaca. Za nas je najvažnije da budući vlasnik ispoštuje obaveze koje se tiču održavanja programa proizvodnje i investicija. – objašnjava Velimirović.

Dok očekuju ko će kupiti industriju, zaposleni u "14.Oktobru" pred očima imaju sudbinu svojih kolega iz "Trajal korporacije" i "Župe" koji osećaju posledice loše privatizacije.

Radnici "Trajala" su u poslednja dva meseca organizovali dva štrajka zbog kašnjenja plata i neisplaćivanja regresa i putnih troškova. Prosečna plata je oko 19.000 dinara, a preduzeće koje je u trenutku privatizacije imalo 4.400 radnika sada se svelo na oko 2.400 zaposlenih. Od kada je "Trajal" kupila bugarska kompanija "Brikel AED" u "Trajalu" su promenjena četiri generalna direktora, a smene u menadžmentu su česte.

- "Trajal" je krupan zalogaj za ljude koje ne znaju šta će sa njim, i zato stalno menjaju rukovodioce. Nemaju iskustva u rukovođenju ovakvim gigantom. Zato im je i eksplodirao "kolodrob" u Fabrici detonita. U nekim fabrikama imaju previše škarta. Robnu kuću su iznajmili Kinezima i privatnicima, a prodavačice poslali da čiste fabrički krug. Upropaštavaju preduzeće koje je moglo da hrani pola grada. – kaže Ljubiša Petrović, bivši radnik "Trajala".

Vlasnik "Trajala", kao i još 15 firmi u Srbiji sa oko 8.000 radnika, kupio je bugarski tajkun Hristo Kovački koji je često povezivan sa Sretenom Jocićem – Jocom Amsterdamom. Sredinom novembra Kovački je uhapšen u Sofiji pod optužbom da je utajio porez u iznosu od šest miliona evra, kao i za niz finansijskih malverzacija. Pušten je uz kauciju od 150.000 evra.

Radnici Hemijske industrije "Župa" su, pre tri godine, morali da štrajkuju 300 dana kako bi naterali državu da raskine kupoprodajni ugovor sa Violetom Josifovom, vlasnicom preduzeća "Vektra M". U trenutku kada je postala vlasnica "Župe" Violeta Josifova je imala preduzeće sa samo petoro zaposlenih i godišnjim obrtom od 800.000 evra.

- Sama je tvrdila da je u džepu imala 1.000 dinara kada je kupila "Župu". Uspela je to uz garancije "Komercijalne banke" i tadašnjeg direktora Ljube Mihajlovića. Tu bankarsku granciju od 6,47 miliona evra ni do danas nismo naplatili, jer država izbegava da nam uplati novac. – tvrdi Srđan Miletić, jedan od lidera štrajka 2005.godine.

Violeta Josifova je, nakon raskida ugovora, "Župi" ostavila dugove od 14 miliona evra, a procenjuje se da je uspela da iznese i robu u vrednosti od 30 miliona evra. Za sve vreme dok je štrajk trajao, od marta do decembra 2005. godine, niko od predstavnika nadležnih ministarstava i Vlade Srbije nije se obratio radnicima. Reagovalo je jedino Ministarstvo ekologije, i to tek nakon havarije koja je mogla da ugrozi bezbednost čitavog grada.

- Plašimo se šta će biti sa "Župom", jer je treći tender propao, a imam informacije da u Agenciji za privatizaciju niko u poslednjih 10 dana nije ni spomenuo "Župu". Ministarstvo ekonomije je, takođe, potpuno nezainteresovano za našu sudbinu. Kao da im je cilj da ugase "Župu". – dodaje Srđan Miletić.

Puno sreće nakon privatizacije nisu imali ni radnici "Rubina" koji je kupio još jedan kontraverzni biznismen, ali iz Srbije, Predrag Ranković Peconi. Oko 800 radnika "Rubina" ostalo je bez posla po raznim osnovama, a mnogi koji su ostali žale se na mobing.

Radnici privatizovanih preduzeća, izuzev verbalne i moralne podrške, nisu imali ni veliku pomoć od lokalne samouprave čije učešće u privatizaciji je svedeno na imenovanje jednog člana tenderske komisije.

PAZI ŠTA KUPUJEŠ! – Organizacija potrošača Kruševac organizovala je, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje i osnovnim školama, akciju "Pravilnom ishranom do zdravlja – deca kao potrošači". Akcijom je obuhvaćeno oko 400 učenika dve osnovne škole - "Jovan Jovanović Zmaj" i "Dragomir Marković".

- Cilj projekta je borba protiv nezdrave hrane, takozvane "junk food", ali na jedan novi način. Želimo deci da pomognemo da pravilno izaberu proizvod, da brinu o bezbednosti hrane, kada kupuju proizvod da vode računa o roku trajanja i sadržaju. – objašnjava Olivera Veselinović iz Organizacije potrošača Kruševac.

Mini - anketa među osnovcima je pokazala da većina ima loše iskustvo prilikom kupovine hrane.

- Nemam naviku da gledam rok trajanja nekog proizvoda, osim kada sam u Crnoj Gori. Tamo sve kontrolišem, jer je sestra jednom kupila sladoled i posle dobila trovanje. Ovde mi se više puta dešavalo da kada otvorim sok on bude pokvaren, kiselkast, a slično je bilo i sa jogurtom. – priča Katarina Ćehić.

Njen drug Nikola Radovanović ima slična iskustva.

- Jednom sam kupio keks, a bio mu je prošao rok trajanja. Par puta sam kupio i jogurt i mleko koji su bili pokvareni. Pogrešio sam, jer nisam gledao do kada im je rok trajanja. – iskren je Nikola.

Pored predavanja u osnovnim školama, Organizacija potrošača Kruševac je sprovela i ispitivanje kvaliteta hrane koja se prodaje u okolini škola, a planirana su i predavanja za nastavnike i roditelje.

NAKON IZLASKA IZ ZATVORA KUPUJE FABRIKE PO SRBIJI – Kontraverzni ruski biznismen Igor Čurkin, koji je decembra prošle godine uhapšen na aerodromu "Nikola Tesla" na osnovu poternice koju je raspisala Ukrajina, zainteresovan je za kupovinu dva najveća preduzeća u Rasinskom okrugu – trsteničke "Prve petoletke" i kruševačke IMK "14. oktobar".

Čurkin je već dva puta boravio u Kruševcu kako bi se uverio u potencijale "14. oktobra". Prema informacijama koje smo dobili Čurkinova kompanija za proizvodnju autobusa "Laz Bus", sa sedištem u Lvovu, u Ukrajini, zainteresovana je da kupi kruševačku industriju u celini.

- Ne bih želeo da o tome pričam jer će se više detalja znati za nekoliko dana i tada će i mediji biti obavešteni. Koliko nam je poznato Čurkin je Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu ekonomije poslao pismo o namerama za kupovinu IMK "14. oktobar". – kaže Dragoslav Marković, izvršni direktor za poslovni sistem u "14. oktobru".

Igor Čurkin je decembra 2007.godine uhapšen na aerdromu "Nikola Tesla", gde je doleteo sa Jamajke, a na osnovu poternice koju je raspisala Ukrajina. Poternica za Čurkinom raspisana je na osnovu sudske istrage kojom se sumnjiči za brojne malverzacije teške više od 40 miliona evra u privatizaciji Crnomorskog brodogradilišta, najvećeg u bivšem Sovjetskom Savezu. Iako je hapšenje Igora Čurkina bilo spektakularno on se kasnije našao na slobodi bez obrazloženja nadležnih organa.

U "14. oktobru" ističu da znaju za detalje iz Čurkinove prošlosti ali ističu da su od nadležnih informisani da je on sada "čist".

- Koliko znamo on je otkupio i dokumentaciju za prodaju "Prve petoletke". Država je ta koja pregovara sa potencijalnim kupcima i ona treba da vodi računa o tome ko su i šta su. Nas država prodaje na tenderu i mi se tu ne pitamo mnogo. – objašnjavaju u kruševačkoj industriji.

Za Čurkina se vezuje nekoliko velikih afera, od zaplene 500 kilograma kokaina i marihuane na granici sa Mađarskom do sumnjivih poslova sa rezervnim delovima za kamione KAMAZ. Čurkin je 2003. godine preko svoje firme "Sudmaš prom" kupio 90,25% Crnomorskog brodogradilišta za samo 24,3 miliona dolara. Početkom prošle godine, generalno tužilaštvo Ukrajine počelo je da ispituje na koji način je Čurkin došao do većinskog vlasništva brodogradilišta. Istragom je otkriveno da je prilikom raspisivanja tendera za prodaju akcija brodogradilišta podneo falsifikovani dokument koji potvrđuje da je izdvojio određenu sumu kao kauciju za učešće na konkursu, ali da taj novac faktički nije uplatio i zato je za njim raspisana poternica na osnovu koje je hapšen u Beogradu.

NEĆE KREDIT KOJI NUDE STRANCI – Projekat sanacije deponije u Srnju, prvi ekološki projekat sa Balkana koji je dobio podršku Evropske banke, neće biti realizovan, jer nema saglasnost lokalne skupštine. Prema procenama stručnjaka investicija bi se, kroz eksploataciju metana, isplatila za tri godine.

Smeće se na deponiji u Srnju odlaže već 24 godine, a celokupna tehnologija se zasniva na prekrivanju otpada rastresitim materijalom i otvaranjeu ventilacionih kanala.

- Hteli smo da uradimo sanaciju po evropskim ekološkim standardima, ali je problem što ne možemo da obezbedimo novac. Za izradu glavnog projekta potrebno je između tri i pet miliona dinara, a Fond za zaštitu životne sredine Srbije obezbeđuje samo 700.000 dinara. Grad Kruševac nije hteo da se kreditno zadužuje, tako da je, za sada, sve stavljeno ad akta. – objašnjava Olgica Nestorović, direktorka Javnog - komunalnog preduzeća "Kruševac".

Projekat sanacije deponije u Srnju je prvi veći ekološki projekat na Balkanu za koji su obezbeđena sredstva od Austrijske kreditne banke u iznosu od 2,5 miliona evra. Kredit bi bio beskamatni, na rok od 12 godina, i sa grejs periodom od pet godina.

- Sanacijom bi, pre svega, bila sanirana brana na deponiji i sprečeno oticanje filtrata sa deponije u vodotokove, a time i zagađivanje Zapadne Morave. Pored toga, obezbedili bi se uslovi za eksploataciju biogasa, odnosno metana, koji bi se koristio za proizvodnju električne i toplotne energije. Prema procenama koje su rađene, investicija bi se isplatila u roku od tri do tri i po godine, a ne treba zaboraviti i sredstva koja bi dobili zbog smanjenjog emitovanja ugljen - dioksida u atmosferu. – kaže Olgica Nestorović.

Biogas sa deponije u Srnju bi maksimum u eksploataciji dostigao 2030.godine, a mogao bi da se eksploatiše sve do zatvaranja deponije koje je predviđeno 2059.godine.

- Projekat je prošao sva ministarstva, od ekologije, preko lokalne samouprave do finansija, i došao do vlade, ali nije mogao da dobije saglasnost, jer nije obezbeđena saglasnost lokalne skupštine. Smatrala sam da je oko ovako značajnog projekta neophodan konsenzus svih stranaka, ali za tako nešto nije bilo političke volje. – dodaje Olgica Nestorović.

SREĐUJU KANALIZACIJU U ROMSKOM NASELJU – U Beogradu je potpisan memorandum o razumevanju između Grada Kruševca i UNDP (Razvojni program Ujedinjenih nacija) o realizaciji projekta Izgradnja atmosferske kanalizacije u popravka šaht poklopaca u romskom naselju "Marko Orlović". Ukupna vrednost projekta je 605.000 dinara od čega će UNDP obezbediti 550.000 dinara, a ostatak Grad Kruševac. Predviđeno je da se izgradi atmosferska kanalizacija u dužini od 150 metara u naselju "Marko Orlović" i da na ulazu i izlazu u naselje bude smešteno pet šahti sa slivnim rešetkama za prikupljanje vode sa kolovoza. Nosilac projekta je Grad Kruševac, a posao će biti poveren JKP "Vodovod". Projekat će trajati devet meseci, od novembra 2008. do jula 2009.godine.

OBNOVA PARKOVA – Javno komunalno preduzeće "Kruševac" trenutno radi na obnovi sadnica u parku na Bagdali. Posečeno je oko 100 starih stabala, uglavnom bagrema. Umesto njih biće zasađeno oko 150 stabala crvenolisne šljive, trešnje, kedra, breze i jasena. Oko 80 sadnica biće zasađeno u manjim parkovima u naseljima Pejton i Prnjavor 2.

SMANJUJU PLATE I BROJ ZAPOSLENIH - Prema najavi gradonačelnika Dragana Azdejkovića od Nove godine će za 10 do 15% biti smanjene plate gradskih funkcionera koje se sada kreću od 75.000 do 95.000 dinara. Do kraja 2007. godine kroz socijalni program u penziju bi trebalo da ode desetoro radnika gradske uprave.

EPIDEMIJA ŽUTICE – Od početka epidemije, 21.avgusta, u Kruševcu je regsitrovano 127 osoba obolelih od žutice. Praćenje nedeljnog broja zaraženih pokazuje da se broj obolelih smanjuje. Od početka godine registrovana su 163 slučaja obolelih od žutice.

Rezultati 17.kola: Trgovački – SFS Borac 2:4, Poreč – Pepeljevac 2:0, Radnički – Sloga (Ćićevac) 5:1, Kablovi – Morava 1:0, Rudar – Borac 1:1, Trajal – Bor 0:2, Putevi – Ozren 3:0, Temnić – Đerdap 2:4, Dunav – Prva petoletka 3:2.

Iz IMK 14.oktobar je stigla vest o tome da je za kupovinu firme zainteresovana ukrajinska kompanija "Laz bus", čiji je vlasnik Igor Čurkin. Sam Čurkin je obišao pogone IMK i razgovarao sa poslovodstvom. Tom prilikom je iskazao zainteresovanost za kupovinu IMK. Čurkin je, do sada, u Kruševcu bio dva puta, a njegova kompanija je uputila nadležnima pismo o nameri za učestovanje u privatizaciji IMK 14. oktobar kao celine.

Više o kompaniji Laz bus možete saznati na http://www.laz.ua.

Od ponedeljka Henkel Merima šalje na godišnji odmor ili plaćeno odsustvo 62 radnika. Posle toga, posle 31. decembra njima prestaje radni odnos. U Samostalnom sindikatu u Merimi kažu da je sindikat obaveštenje o otpuštanju radnika dobio direktno iz centrale Henkela. Do ovoga je došlo i pored toga što je prilikom nedavnog otpuštanja 159 radnika bilo najavljeno da novih otkaza ne bi trebalo da bude.

Svih 29 radnika Fabrike adheziva (građevinskih lepkova) ostaje bez radnog mesta, a pogon se u preseljava u Inđiju. Ostalih 30-ak zaposlenih koji to više neće biti sada rade u ostalim proizvodnjim pogonima i administraciji. Kako saznajemo, radnici će biti isplaćeni u skladu sa važećim zakonom.

Saopštenje Henkel Merime navodi da će u okviru restruktuiranja, a predviđeno je još 2002. godine, socijalnim programom biti obuhvaćeno još 62 radnika. Posle najnovijeg otpuštanja tehnološkog viška u kruševačkim pogonima Henkela ostaje oko 340 radnika.

Programi koje je kompanija ranije nudila zaposlenima bili su dobro prihvaćeni i omogućili ljudima da počnu da se bave nekim drugim aktivnostima ili, da bez veće ekonomske, štete ostvare pravo na penziju. Inače, iz Henkel Merime je sredinom ove godine kao tehnološki višak otišlo 159 radnika.

Merima je Henkelu prodata na tenderu oktobra 2002. godine. U preduzeću je tada bilo oko 1.140 radnika. Do trenutka kada je presato da važi petogodišnji socijalni proram, iz firme je dobrovoljno otišlo više od 400 radnika, i oni su dobijali u proseku po 15.000 evra otpremnine.

Od danas građani Kruševca mogu naručivati izvode iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, uverenja o državljanstvu preko call centra na brojeve telefona 037-446-446 i 037-414-777. Sva dokumenta se dobijaju u roku od 24 sata na kućnu adresu, a plaćanje se vrši pouzećem.