Kruševačkom pozorištu tri nagrade
Kruševačkom pozorištu su u Užicu pripale tri nagrade. Na upravo završenom 11. Festivalu profesionalnih pozorišta Srbije “Mali Joakim” Pozorište je nastupilo sa predstavom “Zvonar Bogorodičine crkve”.
Za najbolje gluamčko ostvarenje, zajedno sa još torje kolega, nagradu je podelio Dejan Tončić. On je nagrađen za ulogu Kvazimoda.
Nagradu za najbolju scenografiju dobio je Zoran Lozančić. Za najbolju muziku nagradu je dobio Bata Zlatković.
U vremena koja su izuzetno teška za kulturu i produkciju novih predstava, Pozorište je još jednom uspelo. Nova predstava i novi uspesi. Sve čestitke za Pozorište!
O predstavi
Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu je inspirativno delo. Radost za svakog čitaoca i, naravno, reditelja. Delo se može čitati kroz lik Kvazimoda, jednog nesrećnog čoveka, ili kroz lik lepotice Esmeralde. Ili, možda, Kloda, arhiđakona koji baca pred noge sve svoje stečeno znanje i veru, ne mogavši da se odupre lepoti. Nada da će je doseći, iako sve govori da je ona nedostižna, neostvariva, uzdiže njihove sudbine do najstrašnije tragedije. Oni su lutke svoje nade, lutke gotovo nestvarne čežnje… Nema sumnje da je i sama Bogorodičina crkva, koja je sušta lepota i umetnost, jedan od glavnih likova. Ali su to zasigurno i vešala…
Viktor Igo, velikan romantizma, humanista i revolucionar. Odlično je osećao duh vremena, njegove promene i uticaje na život i svest ljudi. Divio se lepoti i patio zbog njene tragičnosti. Osetio je da lepota često biva unesrećena, ubijena.
Lepota u svetu u kome se svi kriju iza titula, počasti, mesta u društvu, koje im omogućava da svoju pohlepu i ostvare, ne može da ostane cvet koji mirno raste. Taj cvet mora biti zgažen. Jer, pohota je isuviše jaka… Jedino Kvazimodo, divni unesrećeni čovek, skrušen je pred lepotom. Bojažljiv da će je i samim mislima oskrnaviti. Kao i siromasi, koji žele da je odbrane pred surovošću i pohlepom. Jer je ona jedino što još nisu izgubili. Što im nije oteto…
Suviše liči na naše doba. Suviše liči na svaku epohu…
