Miomir PANIN

POKROV PRESVETE BOGORODICE

Monifora, beše, od srebra i tmine beskonačna kruga
brata Milorada i njegova druga pesme i tišine
/sačiniše crtež brzi s nerukotvorena im zida...
...ukrašenih krošnji hrastova drveta, - netelesna luga.../
istom bez Njena krsta od svetlosti promenljivog lika
u svodu nebeskom, pod zemljom, na zemlji monahinja sneva...
na tavanu, tugo, prikrivena dugo nagotom samoće:
/k'o da beše, negde, stara kao vreme izmoljena slika.../

Dobra voda teče čestitoga Kneza: stena i visina,-
od greda drvenih i plašljive sige... vatra, jara, Bože...
/k'o da u snu tkača: priprata i mitra, - Presveta se javi.../
iznad manastira oslikana stuba: kameja i Sina...
...vojske inovernih s hordama nekrsta... stada nerazumna...

/S druge strane sveta moćne Mu Planine, prepelica prhnu:
Sveta Mati,- monofora nije - jeste svetog Luke ruka plaštom i potokom: gde nestaje vreme bez traga, bez zvuka.../

SV. JOVAN GLAVOSEK
/ili ti senke zemaljske hrane/

Od kamena tesnog, prepečenih cigalja
put prema kapijama nebeskim bio, jesi:
od plavetnila monaških, jeseni sumraka
sa košarama mirisna balsama tražih gde si...

... i nađoh ostatke zida, zvono s glasovima
pa krenuh na put tijani, bos, Bože,
međ proplancima... belim cvetovima zore
videh i pročitah zapise s jareće kože...

...i mnoga imena bejahu za istu svetost,-
u stenju utvrdih snagu, vidne stope moje:
oslikane travkama i lišćem dveri sam snio -
...tamo se nevidljive pčele u lipi roje...

(...Planina, istom Jovan Sveti u mome povratku:
odavno su zajedno: ko li je koga stvorio...)

KLEPSIDRA

/ili, čas slikanja
sa Zoranom Vasiljkovićem u Mojsinju.../

Sanjah: kako crtam maglovitu tišinu
na pirgu što ogledaše se u mutnoj vodi
tek sa linijama što širiše se od nas:
vizantijske plave sastavljene od svetlosti i tame
nekropolama od oblutaka peščanih
senkama što ne slagaše se s bojama večernja
dalekog Sinaja: crvenog sjaja zalaska sunca...
snežnim planinama, isposnicama, ognjištima
što bojiše svaku stvar žutom bojom...

Snih još: čisto pojanje molitve, horizont
od savršeno crne i savešeno bele boje
monahe što kretaše se sporim pokretima
savijenim nogama u kolenima, tišini...
jednoj liniji samoće oko njihovih senki
što jutarnja svetlost činiše igru na zidu
manastirima i visokom drveću nad poljanama...
kiši što padaše kroz gust vazduh
zamračivaše ga modrom bojom, Zorane...

>>> Preuzmite kompletan materijal u word dokumentu <<<