KR.A.H.

DELA SAVE ŠUMANOVIĆA U KRUŠEVCU KRAH je, nedavno, imao čast da prisustvuje otvaranju izložbe slika Save Šumanovića, pod nazivom SVETLOST SREMA. Izložba je priređena u Galeriji umetnosti u Kruševcu, a povod je 110 godina od rođenja našeg velikog slikara. Izložene slike su iz fonda galerije slika “Sava Šumanović” u Šidu. Ova značajna izložba je otvorena uz, do sada, neviđene mere obezbeđenje što je sasvim jasno obzirom na značaj, a i materijalnu vrednost izloženih dela. Izložene su 42 slike i ovo je svakako jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Kruševcu, u poslednjih nekoliko decenija. Slike Save Šumanovića su izlagane , poslednji put u Kruševcu, još davnih sedamdesetih godina.
Sava Šumanović je rođen 24. januara 1896. godine u Vinkovcima u imućnoj građanskoj porodici Perside i Milutina Šumanović. Osnovnu školu je pohađao u Šidu, gde se porodica vratila 1900. godine posle ranog očevog penzionisanja. Realnu gimnaziju u Zemunu je upisao 1906. Pohađao je i privatne časove kod profesora crtanja Isidora Junga, na kojima se upoznao sa impresionističkim načinom slikanja, umetnošću Sezana i Van Goga. Leta je provodio u Šidu i Gracu, gde je učio nemački jezik. Gimnaziju je završio 1914. i iste godine upisao Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, u klasi profesora Otona Ivekovića i Menci Klementa Crnčića. Prvi put je grupno izlagao na školskoj izložbi 1916. i samostalno (sa B. Carom) u Ulrihovom salonu u Zagrebu 1918. Po završetku škole 1918. do septembra 1920. živeo je u Zagrebu, gde je radio scenografiju, ilustracije, opremu knjiga, nekoliko grafika i intenzivno slikao. Priredio je drugu samostalnu izložbu u Zagrebu 1920. Posle doživljenog uspeha, na izložbi, otišao je u Pariz. Prvih meseci je samostalno crtao, slikao, obilazio galerije i muzeje, upoznavao umetnički Pariz i pohađao atelje Andre Lota. U Zagreb se vratio, sa brojnim slikama, 1921. i priredio izložbu za koju je sam napisao predgovor. Potom je u Parizu boravio u dva maha 1925. – 1928. i 1928.-1930. Izlagao je na Salonu nezavisnih, a francuska vlada je sa Jesenjeg salona otkupila sliku “Akt”. Bio je zapažen od strane kritičara. Intenzivno je slikao kompoziciju “Pijani brod” za Salon nezavisnih. Pored pozitivnih ocena kritike, negativne kritike su uticale na, već oslabljenu, psihičku stabilnost umetnika i februara 1928. doživljava nervni slom. Posle oporavka u Šidu izlagao je u Beogradu 1928. Posle oporavka, krajem iste godine, vratio se u Pariz gde mu se stanje znatno pogoršalo i u martu 1930. zauvek napušta Francusku. Vratio se u Šid i lečio na klinikama u Beogradu. Od 1932. godine je živeo u rodnoj kući i vratio se slikarstvu. Šid je retko napuštao. Na Novom univerzitetu u Beogradu 1939. priredio je izložbu na kojoj je predstavio 410 slika. Uspeh koji je postigao i kod kritike i kod publike potvrdio ga je kao jednog od najvećih jugoslovenskih umetnika. U januaru 1941. pozvan je na vojnu vežbu u Osijek. Dodeljen je radničkom bataljonu u svojstvu crtača. Po izbijanju rata i kapitulacije Jugoslavije, bataljon se u Tuzlli predaje Nemcima. Posle kraćeg vremena provedenog u vojnom logoru otpušten je kući 19. aprila i nastavio da slika. Uhapšen je 28. avgusta 1942. i kao taoc streljan u noći između 29. i 30. avgusta od strane ustaša u Sremskoj Mitrovici. Na desetogodišnjicu njegogvog ubistva 1952. majka Persida poklanja dela Save Šumanovića i rodnu kuću za memorijalni muzej. Memorijal Save Šumanovića otvoren je 1962. godine. GALERIJA
Rascvetala trešnja, 1942	Proleće u dolini sv. Petke, 1934
Šidska crkva, 1940	Ženski akt kraj crvene zavese, 1938
Ženski akt na divanu, 1934	Model u ateljeu, 1939
Ženski akt, 1932/34	Selo, 1932
Strma seoska ulica, 1934	Iločki drum zimi, 1942