Ana Martinović je rođena 25.05.1977. u Beogradu. Diplomirala na Katedri za Bibliotekartsvo i informatiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. U opasnoj borbi između kista i pera, pobedilo je pero pa je tako prva zbirka poezije "Zapetama srca" objavljena 2000. godine u izdanju "Narodne knjige" iz Beograda. Elektronsko izdanje iste zbirke pod okriljem "Kreativne radionice" iz Krusevca uspesno osvaja etar. Živi, piše i radi u Italiji.

ZAGRCNUTA REČ

Jutros se u meni
zagrcnula jedna reč
Jedna reč ne htede u ovaj dan.
Umesto nje,
ja izgovorih drugu:
Svetliju, lepšu, zvučniju!

Jutros, iako je
vetar snažno duvao
jedno ime se u meni
zadržalo - zagrcnulo se;
I ne htede u ovaj dan.

Umesto njega,
izgovorih drugo ime:
Svetlije, lepše, zvučnije!

Jutros se u meni
probudila neka druga osoba;
I ne htede da mi kaže
kako da je zovem...

SUTRA

Sinoć je padala kiša.
I sevalo je.
I grmelo.
Kazaljke na satu poklopljene...

Mrak.
Kao da je neko mislio,
da je neko mario za mene.
Dogoreva dan bezobrazno,
tmurno,
čuje se nečiji smeh,
razmišljam:
o tebi,
o sebi.

Nema te da me zagrliš
- pomislih,
i vetar ugasi sveću.

Da li je to bio znak?

Kakav znak:
možda si hteo da mi došapneš da grešim.
U čemu grešim:
što volim,
ili mislim na tebe?
Svejedno je...

Razmišljam:
o tebi,
o sebi,
i kome je dođavola,
potreban plan!
Neka mi jutro
- samo od sebe,
donese mir.

Sinoć je padala kiša,
a moje oči su plakale.
I sevalo je,
kao mačevima kroz moje srce.
I grmelo je,
kao što grmi tišina u mojoj duši...

>>> Preuzmite kompletan materijal u word dokumentu <<<