Vlasti zaboravile poznate Kruševljane - Kruševac se ponosi poznatim glumcima koji su u njemu rođeni i započeli karijeru, ali im se nije na pravi način odužio. Po Radmili Savićević i Bati Paskaljeviću nazvana su dva blatnjava sokaka, dok najveći srpski komičar Miodrag Petrović Čkalja, kao ni Taško Načić, Milan Puzić, Ljubinka Bobić, nemaju svoju ulicu u rodnom gradu.

Nadležni tvrde da Čkalja nije dobio ulicu u rodnom gradu, jer je to bila njegova želja pošto je, iz nekih svojih razloga, bio ljut na Kruševac i Kruševljane.

- Na području generalnog urbanističkog plana u poslednjih nekoliko godina promenjeni su nazivi ili su imenovane 559 ulice. Pokojni advokat Nikola - Koča Đorđević, koji je dugo bio na čelu komisije za imenovanje ulica i trgova, radio je studiozno, uz pomoć istoričara, a princip je bio da ne budu zastupljeni samo ljudi koji su učinili nešto za naš grad, već i za Srbiju, državu, čovečanstvo. Ima mnogo zaslužnih ljudi koji nisu zastupljeni. Kada je u pitanju Čkalja tu smo bili u velikoj dilemi jer je neko rekao da je on bio ljut i da je tražio da se po njemu ne zove ništa u Kruševcu. Bilo je argumenata i za i protiv, ali smo procenili da bi odstupanje od njegove želje iritiralo porodicu, tako da Čkalja danas nema svoju ulicu u Kruševcu - objašnjava dr Ranka Radonjić, članica Komisije za imenovanje ulica i trgova.

Za razliku od Kruševca u Beogradu su doneli odluku da se jedna ulica na Zvezdari nazove po poznatom komičaru. Pre tri godine Kruševljani okupljeni u udruženju "Balšićevci" su na kući broj 52 u Balšićevoj ulici, gde je Čkalja rođen, postavili spomen-ploču svom sugrađaninu i komšiji.

Nije samo Čkalja zaboravljen od lokalnih vlasti u Kruševcu. Slična sudbina je zadesila i ostale velikane srpskog glumišta koji su rođeni podno Bagdale. Po Bati Paskaljeviću je 2007. godine nazvan uski, blatnjavi sokak u blizini centra grada poznat kao Dedinska avlija uz objašnjenje da on prolazi pored imovine koja je pripadala porodici Paskaljević. Velika komičarka Radmila Savićević je svoju ulicu dobila u naselju Bare, u blizini Garskog potoka. Za razliku od Bate i Rade po kojima je barem nešto nazvano Taško Načić, Milan Puzić, Ljubinka Bobić i sjajni pisac Novak Novak su potpuno pali u zaborav.

Upravnik kruševačkog pozorišta Branislav Nedić smatra da grad nepravdu koju je naneo velikim glumcima može lako da ispravi.

- Jedna od ideja nas iz teatra je da se trg između zgrade Gimnazije i Kulturnog centra nazove "Pozorišni trg", a da na njemu budu postavljene biste svih naših sedmoro velikana. Na taj način bi im se barem malo zahvalili za ono što su učinili za ovaj grad. Još uvek nismo krenuli u zvaničnu akciju, ali verujem da ćemo za to imati podršku javnosti - ističe Branislav Nedić.


Bora Đorđević - Ne samo ulicu, već i mnogo više. Svaki od njih zaslužuje da ima svoj trg. Radio sam u ulici koja je nazvana po Bati Paskaljeviću. Sramota je za grad da se po takvom čoveku nazove običan sokak.

Sanja Avramović - Nazvati neku ulicu po Čkalji ili Tašku najmanje je što ovaj grad može da učini za njih. Oni su ga učinili poznatim, proslavili širom Srbije i nekadašnje Jugoslavije, po njima nas prepoznaju.

Ana Đorđević - Grad u kojem je rođen Žil Vern potpuno je u njegovom znaku. Ima svoj muzej, trg i još mnoga obeležja. Mi lako zaboravljamo svoje veličine. I Čkalja i Taško i svi ostali zaslužuju barem ulicu.

Bojan Jevtić - Poznata glumačka imena nemaju svoje ulice u Kruševcu zato što nam grad vode nepismeni ljudi koji brinu samo o sebi, a ne znaju ništa! Svaki dalji komentar bio bi izlišan.

Vlada Srbije je razrešila dužnosti kompletan Upravni odbor Javnog preduzeća "Srbijašume", i imenovala novi. Predsednik je koordinator za opšte poslove u kabinetu zamenika gradonačelnika Beograda Momčilo Kojić, a među članovima se našao i direktor šumskog gazdinstva "Rasina" iz Kruševca Siniša Jovanović.

Dugo vremena je kuća Simića bila zatvorena za javnost. Posle rekonstrukcije, ova "starica" iz osamnaestog veka, postala je još jedan zanimljiv gradski kulturni sadržaj. U njoj je od sinoć stalna muzejska postava. Cilj ove postavke je da prikaže porodični život u varoši početkom dvadesetog veka.

Kako kaže autor izložbe Živka Romelić: "Izložbeni deo sadrži nameštaj i pokućstvo karakteristično za zanatlijske i trgovačke porodice, industrijalce i rentijere, koji su prvih decenija prošlog veka donosili nove navike i novi način života ".

Fino posuđe, odeća nošena u svečanim prilikama, potpuno opremljen salon, sve je to u kući Simića. Ipak, preko hiljadu fotografija, dokumenata i predmeta iz istog perioda još uvek je u depou Narodnog muzeja. Zato će se povremeno u trpezariji, salonu, ženskoj sobi i izložbenom delu ponešto dodavati i menjati.

Poslednjeg dana ove godine sve apoteke u Kruševcu radiće po rasporedu za radni dan. Tokom prazničnih dana, 1.,2. i 7.januara, dežurna će biti apoteka "Kedrović", apoteka "Maja" će raditi od osam do 20 časova, a apoteka "Zdravlje" od osam do 15 časova.
 
Autobusi "Jugoprevoza" 31.decembra će voziti po rasporedu za radni dan, s tim što će biti redukcija nekih večernjih polazaka. Gradski i prigradski saobraćaj će se 1.,2., 4. i 7.januara odvijati po nedeljnom redu vožnje, a 3.januara će autobusi na gradskim linijama saobraćati po rasporedu za subotu.

Objekti preduzeća "Plima Pek", koje je najveći snabdevač Kruševca hlebom, neće raditi samo 1. i 7.januara. Redukovano radno vreme, od 5 do 13 časova, planirano je za 2. i 4.januara, dok će na Badnji dan maloprodajni objekti biti otvoreni od 5 do 17 časova.

Od 28. do 30.decembra tri "Maksi diskonta" će raditi do ponoći , 31.decembra i 6.januara do 18 časova a neradni dani su prva dva dana Nove godine i Božić.

"Jukomercove" prodavnice će biti zatvorene 1. i 7.januara, dok će 31.decembra i 6.januara biti otvorene od 7.30 do 18 časova, a 2.januara od 8 do 16 časova.
 
Market DIS će takođe biti zatvoren 1. i 7.januara, dok će na Badnji dan raditi od 7 do 18 časova. Ostalim danima radiće od 7 do 22 časa.

Tokom praznika ekipe Hitne pomoći, Policijske uprave i Vatrogasne stanice imaće pojačano dežurstvo, a dežuraće i pedijatar u Dečjem dispanzeru.

Šta bi ste voleli da vam se dogodi u 2009.godini?

Gordana Mirković
- Pod brojem jedan bih volela da konačno sretnem neku srodnu dušu sa kojom bih mogla da delim osećanja. Takođe bih bila srećna ukoliko bih mogla da putujem negde daleko, recimo u Dubai ili neko slično mesto.

Marija Petrović
- Najviše bih volela da se sretnem sa dragom osobom koju nisam videla skoro šest godina. Da bih to ostvarila morala bih da otputujem na drugi kraj sveta, u Los Anđeles. Volela bih da mi 2009.godina bude uspešna i na poslovnom i na emotivnom i svakom drugom planu.

Gordana Pešić
- Volela bih da, konačno, KUD "Idijoti" održe jedan dobar koncert u Kruševcu. Takođe bih volela da mi poslovi idu dobro i ti poslovi budu korektno i pravovremeno plaćeni.

VIŠE ZARAŽENIH HEPATITISOM C NEGO U ZATVORU – Vaspitno popravni dom u Kruševcu je jedina ustanova tog tipa u Srbiji, a do sada je kroz njega prošlo nekoliko hiljade štićenika sa svojim čudnim i tužnim sudbinama. Široj javnosti je postao poznat po kultnoj TV seriji sa početka osamdesetih godina "Sivi dom", pa ga mnogi i danas tako zovu. U VP domu se trenutno nalazi oko 170 štićenika, od čega 11 devojaka, koji uz pomoć vaspitača pokušavaju da se vrate iz sveta kriminala u koji su zagazili u normalan život.
 
Po rečima Slađane Makragić, specijalnog pedagoga i načelnice službe prevaspitanja, veliki problem je što se u domu nalazi dosta momaka koji su odavno postali punoletni, iako je on prvenstveno namenjen maloletnicima.

- Imamo oko 45 štićenika uzrasta od 14 do 18 godina, a ostali su punoletni i jako je teško organizovati rad kada na istom prostoru imate nekoga sa 14 i 23 godine. Velika većina je ovde zbog krađa, teških krađa, ali je sve više i onih koji su počinili razbojništvo, dakle krivično delo sa elementima nasilja. Imamo i dvadesetak ubica i silovatelja. Dosta njih dolazi sa velikim brojem izvršenih krivičnih dela. – objašnjava Slađana Makragić.

Ona dodaje da je oko 90% onih koji dođu u VP dom probalo narkotike, a dosta njih dolaze kao zavisnici. Od 11 devojaka, koliko ih ima u domu, devet su došle kao zavisnice, a većina je poslata na izdržavanje vaspitne mere zbog krađa kombinovanih sa prostitucijom.

- Imamo 37 lica sa hepatitisom C, što je, gledano u procentima, više nego što imaju zatvori. To je zato što mnogi rano počinju da se drogiraju ili imaju seksualne odnose, a nemaju svest o zaštiti svog zdravlja. Mnogo njih dolazi iz razbijenih porodica. Neki su bili zlostavljani pre nego što su i sami postali zlostavljači. – dodaje Slađama.

Svaka pojedinačna priča koju vam ispričaju štićenici doma je pravi mali roman, ili je bolje reći hronika naše sumorne stvarnosti. Beograđanin P.C. (18) je u domu već dve godine zbog otmice i krađe, a očekuje da izađe u januaru. Njegova priča je tipična za većinu štićenika. Otac i majka su se razveli, a on je dodeljen ocu. Majka ga je izvlačila iz škole, kupovala mu sve što je poželeo, a on vreme provodio u igraonici.

- Počeli smo iz zezanja sa obijanjem frižidera za sladoled, trafika. Učestvovao sam u obijanju nekih 15-tak trafika, a onda su me "namestili". – priča P.

Uz krađe su išli i narkotici, a P. Priznaje da je sa 14 godina počeo da puši marihuanu. U domu je završio osnovnu školu i limarski zanat koji mu je, kako kaže, zanimljiv i planira njim da se bavi kada se vrati kod oca.

B.K. (18) je iz Zemuna, a u "Sivom domu" je 14 meseci. Vaspitno - kaznenu meru je zaradio zbog iznuda, otmice i prodaje narkotika. Poprilično dug spisak za tako mladog čoveka.

- U svet kriminala sam ušao sa 14 godina. Tada sam počeo da "valjam" heroin, kokain, spid. Moja porodica je sasvim normalna, nisam imao nikavih problema, ali je takav kraj. Povuklo me društvo. Imali smo pik na lika čiji otac radi u pakistanskoj ambasadi. Došao je u kraj, vozio dobar auto, sve naše drugarice su počele da se lože na njega. Prepali smo ga, a njegovog prijatelja zadržali kao garant da će doneti novac. Uzeli smo 350.000 evra, ali smo hteli da uzmemo auto i tu smo se prešli. – objašnjava B.

B. kaže da u domu ima i neformalnih grupa, ali da on nikada nije pripadao nijednoj, jer "ne želi da mu drugi određuje šta će da radi". Sada sa ocem i stricem planira šta će da radi po povratku kući. Sa starom ekipom nema kontakt, jer je većina u Centralnom zatvoru.

- Ovde sam već godinu i 14 dana. Zašto sam ovde? Zato jer sam pretukla babu. Stalno me je gnjavila, bila dosadna, a ja imam kratak fitilj. – priča M.I. (16) iz Valjeva dok nervozno krši prste.

Slađana Makragić kaže da je M.I. jedan od primera površnog rada centara na socijalni rada koji se vode logikom "brigo moja pređi na drugoga". M. Je nasledila stan od majke koja je umrla, a starateljstvo je dobila baba koja ima 79 godina. Kada su je poslali u Kruševac rekli su joj da ide u neku vrstu internata.

- I. Je u početku bila dosta neprilagođena. Došla je i rekla "Ja spavam danju, radim noću, a bez mobilnog telefona i kompjutera ne mogu da živim". Nisu joj rekli da je ovo ustanova zatvorenog tipa i da ne može da radi šta ko hoće. – seća se Slađana Makragić.

I. je, kako kažu vaspitači, natprosečna učenica i jedna od njih nekoliko sa četvrtim stepenom. Tvrdi da se na tome neće zaustaviti.

- Planiram da završim školu jer šta da radim sa osnovnom. Nisam ja za čišćenje ulica. Imam kapacitet. Nije meni problem da naučim. Sada sam od sudije tražila zamenu i ako prihvate vraćam se kući uz pojačanu meru nadzora. – ubeđuje me M.

Među bolje učenike spada i A.M. (20) iz Subotice. On je mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Radi programe i u 3D tehnologiji. U domu je 10 meseci zbog razbojništva i tuče na nacionalnoj osnovi, kao i nasilničkog ponašanja.

- Sve je ispalo jako glupo. Došlo je do tuče u diskoteci sa nekim momcima, a jedan dečko je ostao kratak za mobilni telefon. Tako su nam nakačili sve. Ovde nemam nikakvih problema, a verujem da ih neću imati i kada izađem. Porodica je uz mene, planiram da nastavim da treniram boks i bavim se poslom koji volim.

K.T. ima 19 godina, mada deluje znatno mlađe. Rodom je iz Zaječara, a veći deo detinjstva provela je po raznim domovima. Bila je u Knjaževcu, domu "Vasa Stajić". Roditelji su joj razvedeni, a ona je trebalo da živi sa majkom i očuhom što joj se nije sviđalo. Sa 10 godina je počela da beži od kuće. U Kruševac je poslata zbog razbojništva.

- Bilo je to prošle godine. Bili smo pijani i ušli smo u kinesku radnju. Uzeli smo nešto para, a drug je sve porušio sa stalaža. To mi je bilo prvo razbojništvo. Ranije sam imala neke sitne krađe. Sada radim u kuhinji i učim frizerski zanat. Planiram da se vratim u Zaječar, ali ne za stalno, jer ta sredina negativno utiče na mene. – priča K.T.

Slađana Makragić tvrdi da je rak rana čitavog sistema prevaspitanja postpenalni tretman koji ne postoji. Kada odsluže svoje u VP domu štićenici se vraćaju u okruženje iz kojeg su i krenuli stranputicom.

- Mnogi i nemaju gde da se vrate, jer nemaju porodicu, ili ih niko neće. Do posla teško dolaze. I šta im onda preostaje nego da se vrate u svet kriminala. Izuzev pojedinačnih kontakata koje imamo kada nas pozovu ili informacija koje dobijamo od onih koji dođu u dom nema nikakvog sistematskog praćenja dalje sudbine tih mladih ljudi. Nedavno mi se javio jedan momak i tražio savet kako da priđe devojci. Čula sam se i sa devojkom iz Beograda. Ona je bila ovde sa sestrom. Deca iz normalne porodice, svirale klavir, dobro učile, a onda im je otac poginuo. Majka zapala u depresiju, postala alkoholičarka, a one narkomanke. Sada me zove i pita "Da li bih mogla da se vratim". Ima puno takvih primera. – tvrdi Slađana Makragić.

U Kulturnom centru Kruševac održana je Novogodišnja priredba na kojoj su učenici koji žive i rade u Domu učenika srednjih škola "Pane Đukić Limar" predstavili program koji su pripremili kroz aktivnosti različitih sekcija.

- Predstavilo se pet sekcija. Plesna grupa je izvela program koji je uradila uz pomoć koreografa Lidije Vukašinović i vaspitačice Suzane Čikarić, dok je Škola kreativnog pisanja predstavila svoje radove. Folklorna grupa, koja je ove godine jako brojna, izvela je splet igara iz Šumadije, dok je Dramska sekcija prikazala igrokaz "Crvenkapa". Muzička grupa se predstavila sa dve muzičke numere. – priča vaspitač Viktorio Marjanović.

Nakon priredbe u Kulturnom centru u Domu su organizovani Novogodišnja lutrija i žurka.

DECA i RODITELJI ZAJEDNO NA TERAPIJI – U poslednjih nekoliko meseci sve veći broj mladih Kruševljana ali i njihovih roditelja obraća se za pomoć psiholozima i porodičnim terapeutima. Samo za prva dva meseca rada tim Savetovališnog centra za decu, mlade i roditelje imao je 111 korisnika, a interesovanje je znatno veće.

Ideja o osnivanju ovakvog savetovališta postoji već nekoliko godina ali je realizovana tek pre tri meseca. Tim stručnjaka u kojem su četiri psihologa, socijalni radnik i specijalni pedagog jednom sedmično radi u dve osnovne škole, “Vladislav Savić Jan” u Parunovcu i “Dositej Obradović” a dva puta u Kulturnom centru Kruševac. Interesovanje mladih i njihovih roditelja za usluge stručnjaka i porodičnih terapeuta je iznenadilo sve.

- Planirali smo da u prvoj godini imamo najmanje 400, korisnika, računajući tu i tribine, sa oko 800 usluga. Takođe smo planirali oko 150 individualnih korisnika-dece ali smo već u prva dva meseca imali čak 111 korisnika, što znači da ćemo plan višestruko premašiti. Sada imamo problem, jer nam u termin koji traje dva sata dolazi po pet ili šest porodica, pa ostajemo i duže kako bi svima izašli u susret. – priča Dobrivoje Mladenović, psiholog i porodični terapeut.

Mladenović kaže da deca imaju potrebu da razgovaraju o svojim problemima.
- Obično nam stručne službe škola na početku šalju decu koja imaju probleme u ponašanju ili učenju. Sada nam se javljaju i sami učenici koji su od svojih drugova čuli da sa nama mogu otvoreno da razgovaraju. Motivacija je jako velika jer neki ostaju nakon škole i po dva sata da bi nam se obratili. Roditelji ,kada ih pozovemo, obično dolaze sa nabojem, ali brzo shvate koliko je to što radimo korisno tako dam nam se i oni sada sami javljaju. – objašnjava Dobrivoje Mladenović.

Razlozi zbog kojih se daca i roditelji obraćaju porodičnim terapuetima i psiholozima su uobičajeni – agresivno ponašanje, loša komunikacija sa vršnjacima i roditeljima, različiti vaspitni stilovi roditelja, gubitak samopouzdanja a ima i žrtava nasilja.

Među korisnicima usluga ima i izbegličkih porodica, raseljenih sa Kosova, porodica koje su korisnici materijalnog obezbeđenja ali i porodica koje nemaju materijalnih problema.

- U prostorije u Kulturnom centru obično dolaze ljudi iz grada. Mnogi žele da deluju preventivno, da čuju savete od nas, ali ima i dosta, kako mi to zovemo, multiproblemskih porodica. Pored individualnog rada sa korisnicima organizujemo i tribine. Do sada smo održali dve, u Medicinskoj školi i Ćićevcu, i obe su bile jako dobro posećene a svakodnevno dobijamo pozive za nove. Planiramo i organizovanje radionica za decu, ali i roditelje. Ljudi imaju predrasuda i otpor da dođu u Centar za socijalni rad i tu izlože svoje probleme. Ovako im pružamo usluge savetovanja i terapije van sistema socijalne zaštite za čime, evidentno, postoji velika potreba. – dodaje Milijana Marjanović, socijalna radnica i koordinatorka projekta Savetovališni centar za decu, mlade i roditelje.

Kako mediji prenose, IMK "14. oktobar" će biti privatizovana tokom 2009. godine. Za privatizaciju će biti primenjen metod sličan modelu primenjenom za kragujevačku Zastavu. Iz Ministarstva ekonomije kažu da će i IMK dobiti strateškog partnera, a već sredinom januara će biti raspisan pretkvalifikacion tender za njegov izbor. Firma će biti oslobođena dugova i dobiće pomoć da bolje posluje u 2009. godini. Izabrani strateški partner će postati većinski vlasnik kroz investicije u kompaniju. Cilj tendera je da se vidi ko je i u koliko zainteresovan da zajedno sa Vladom Srbije ulaže u IMK "14. oktobar".

Na inicijativu Ministarstva ekonmije i regionalnog razvoja Srbije Vlada je odlučila da IMK "14. oktobar" bude jedno od malobrojnih preduzeća koja neće ići u klasičnu privatizaciju, već u povezivanje sa strateškim partnerom. Zaključkom Vlade Srbije od 19. decembra odlučeno je da se uradi pretvaranje duga IMK "14. oktobar" državi u iznosu od 12 miliona evra. Time će Republika Srbija postati vlasnik 80% kapitala preduzeća. U januaru će biti izvršeno i povezivanje radnog staža u preduzeću za period od sredine 2006. godine.

Po rečima čelnih ljudi IMK preduzeće je ovu poslovnu godinu završilo sa prihodom od 950 miliona dinara, što je povećanje od oko 20% u odnosu na 2007. godinu. Proizvodnja je veća za čak 30%. Fabrika je do sada ugovorila 60% poslova za narednu godinu, a očekuje se da će biti stvoreni kvalitetni uslovi za dolazak strateškog partnera, odnosno uspešnu privatizaciju.

OPADA BROJ OBOLELIH OD ŽUTICE – U toku novembra u Kruševcu je evidentirano 40 osoba obolelih od žutice, što je znatno manje nego u oktobru kada su registrovane 54 novoobolele osobe. Od početka godine u Kruševcu je od žutice obolelo 195 osoba, a od početka epidemije 21.avgusta 159 lica. U toku 2008.godine na području Rasinskog okruga registrovano je 230 osoba zaraženih žuticom.

PROSEČNA PLATA 29.444 DINARA – Prosečna plata zaposlenih Kruševljana u novembru je iznosila 29.444 dinara. Drugi po prosečnim primanjima u Rasinskom okrugu su radnici u Varvarinu sa 28.615 dinara, dok najslabija primanja imaju zaposleni u Brusu, 22.277 dinara. Prosečna zarada na nivou okruga iznosila je 27.303 dinara, i po tome je Rasinski okrug 21. od 25 okruga u Srbiji.

USVOJEN BUDŽET – Skupština opštine Trstenik u 2009.godini imaće budžet od 841 miliona dinara, što je znatno više nego u ovoj godini kada je budžet, nakon rebalansa, iznosio 540 miliona dinara. Do povećanja je došlo zbog očekivanih prihoda od privatizacije "Prve petoletke", ali i kredita od 110 miliona dinara koji će biti uzet radi otkupa zemljišta preduzeća u stečaju "Zapadna Morava". Na tom prostoru planirana je izgradnja industrijske zone.